У сваком Србину постоји мали Ајнштајн: Памет се продаје најлакше и најскупље

Тања Трикић

Не знам коју храну ми Срби једемо, али верујте ми, кад било где одем у свет, срећем талентоване младе људе одавде који остварују успешне резултате, каже отац микробатерије и смарт картице Дејан Илић.

Проналазач и бизнисмен ког често зову нови Тесла већ годинама преноси на младе своја искуства, не би ли рекли: Ако је тај Илић нешто урадио у свету зашто, не бих могао и ја.

Покреће га, како каже у разговору за Спутњик, социјална одговорност, па се у оквиру Иновационог фонда, где је председник Управног одбора, већ неколико година труди да мотивише младе људе да своје идеје што лакше преточе у дело, да се осамостале и ухвате у коштац са конкуренцијом.

Ако имају мали бизнис план и сарадњу са науком, стичу право да се пријаве за прве донације које могу да иду од 80.000 до 300.000 евра, објашњава Илић, додајући да је пре неколико дана Иновациони фонд поделио у те сврхе око три милиона евра. Истиче да је задовољан што се тај фонд увећава скоро дупло за ову годину.

Илић, који је докторирао физичку хемију, а онда се отиснуо у свет, радио је дуго година у Варти где је и направио нека од својих револуционарних открића. Док је Тесла досад има око 600 регистрованих патената.

„Ако погледате научна истраживања мог тима и мене у одређеном периоду развоја фирме ’Варта‘ видећете да смо тражили углавном апликације које ће доћи за две-три године. Увек треба гледати шта ће неком требати за годину-две у Србији и то и понудити. Кад све то ставите испред себе, пратите корак и дајете идеје индустрији, индустрија даје вама фидбек. То је други савет младима који се осамостаљују: није могуће увек за годину дана зарадити новац и преточити сваку добру идеју у патент или у практичну примену, али треба имати стрпљења и веровати у то што радиш“, саветује Илић.

Од 2007. године преоријентисао се на производњу филмске и телевизијске опреме, дошавши на чело фирме „Ари“ која се тиме бави. Сарађивао је и са Русијом, где је његова фирма опремала студио у Санкт Петербургу. Реч је о студију који је, објашњава он, један од најопремљенијих за снимање високо буџетских филмова и то је била велика технолошка инвестиција у филмској индустрији. Илић је упознао и председника Русије Владимира Путина.

„Сећам се једног догађаја у Штутгарту када је тадашњи немачки канцелар Герхард Шредер довео Путина, кад су довели индустријалце и кад се говорило о стратешкој сарадњи руских и немачких привредника“, присећа се Илић.

Иначе је Илићева компанија „Ари“ добила и три Оскара, а један за техничка достигнућа у филмској индустрији, како прецизира, добила је 2009. године за технологију која се односи на светло, а примењену први пут у снимању претпоследњег филма из циклуса о Џејмсу Бонду. Како додаје, малтене, нема већег филма у ком се није користила опрема коју производи та компанија. Што се тиче филмског тржишта у Србији, Илић каже да Радош Бајић ради са том опремом како би постигао најбољи квалитет слике.

На питање да ли је фама да су Срби народ талентован за науку, каже да је можда субјективан, али да у сваком Србину постоји мали Ајнштајн, само га треба довољно заголицати и дати му усмерење у ком правцу би могао да иде.

„Што се тиче Србије и српског поднебља, не знам коју храну ми једемо, али верујте ми, кад било где одем у свет срећем талентоване младе људе одавде који остварују успешне резултате. Питам се зашто то не би могли и овде“, истиче Илић. Како примећује, млади људи морају да спознају да на Западу не теку мед и млеко, а сада када у Србији још нема структурираних привредних кретања, можемо да ускочимо у последњи вагон и почнемо да се бавимо предузетништвом које је практичне сврхе и које ће омогућити да за годину-две дођемо до инвестиција.

Избегава, каже, да говори о политици, али хоће да помогне саветима што се тиче привреде и индустрије, где је заговорник тезе — урадимо оно што нама може да користи, а достигнућа у светским размерама оставимо богатима.

Да се он пита, усмеравао би развој софтвера и инжењерства, хемије и физике, а инсистирао би и на образовању кадрова за те области. Други део аспекта — направити стратешки план шта ће нам бити потребно за три до пет година и онда иначе лимитирана средства усмерити управо на то.

Према речима Илића, кључно за Србе и у Србији и ван ње јесте да имају циљ, визију, да ту визију дефинишу и да онда иду тим путем.

„Не сме много да се лута, наравно да светло у тунелу не сјаји увек довољним сјајем, али кад имате једну визију коју сви разумеју, ви ћете се сигурно борити да уједините снаге у томе. Наравно, није лако ујединити српски менталитет, али се то може кад имате циљ пред собом, кад хоћете да га остварите, а за мене је највећи циљ оставити генерацији која долази нешто, барем онолико колико су наши дедови оставили нама. Мислим пре свега на мир, да се Србија спозна као земља где има реда и мира и земља где се човек осећа сигурно. Идеја водиља треба да буде да наши синови или њихова деца могу да кажу — ово смо наследили и барем, ово морамо да дамо даље, направимо бољим за следеће генерације“, износи своје виђење Илић.

На питање како као Србин из дијаспоре види ситуацију око Косова и Метохије, каже да је оно било и остаће део Србије, а политичким решењем бавиће се, додаје, искуснији од њега „на начин који претпоставе да је најбољи за будућност Србије и српског народа“.

На крају, савет за младе који тек одлучују о свом животном путу: да имају енергију, креативност и да се усуде да уђу у ризик.

„Није тачно да увек недостатак новца ограничава реализацију њихових идеја. Кад се неко потруди, новца има данас у Европи, а и код нас ће имати, али је питање колико сам спреман да уђем у ризик и како га сагледавам. Можете и два-три пута да банкротирате: ево, председник Доналд Трамп. Није срамота ни банкротирати, није срамота направити грешке, али треба имати циљ, водити се њиме и бити упоран. Наравно, препоручујем још једну важну ставку за оне који почињу каријеру: осамосталите се и гледајте да имате што више информација и контаката који су непроцењиви“, каже Илић на крају разговора за Спутњик.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: