Све је лаж, осим да је за Данком трагало много људи: Прва исповијест родитеља убијене дјевојчице

Мајка и отац Данке Илић, Ивана и Милош по први пут су заједно говорили о кобном 26. марту када су остали без ћерке. О несрећном дану су једва говорили. Први је проговорио Данкин отац, а онда се укључила и мајка која је јасног става да не жели да јој било ко изјављује саучешће пошто она у дубини душе верује да је њихово дијете живо.

„Због свега што је изречено о нама и што смо блаћени на најгори могући начин нас двоје као родитељи, рекли смо да ћемо се јавно обратити када се случај ријеши односно када сазнамо цијелу истину о нестанку наше ћерке Данке“, рекао је Милош Илић.

Ивана и Милош препричали су како је њихов срећан живот у трену претворен у кошмар из ког се кажу никад не излази.

Шта мислите како је нама?! Како је нашим душама и срцима?! Како нам је без дјетета? Како нам је кад нас син пита гдје му је сека, кад каже“ Мама, где је Данка?“, а ње нема- рекла је Ивана гледајући погледом безнадја. На питање да опише како је нестала Данка и шта је истина о њеном нестанку родитељи су у глас рекли:

Све је лаж-. Милош је онда наставио: „Осим да је за њом трагало много људи. Ивана је добра мајка и ја сам добар отац, али…још се није стигло до истине. Ухапшени су монструми, али…“.

Ивана И Милош кажу за Републику да не прихватају изразе саучешћа околине иако носе црнину од дана када је полиција саопштила да су се обистиниле најстрашније сумње, и да су њену Данку двојица радника ЈКП Водовод Бор Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић ударили службеним аутомобилом, убацили је у кола и када је касније заплакала да су је ти исти монструми удавили умјесто да јој укажу помоћ.

Ивана изговора реченицу од које се кожа јежи на читавом телу:

„Ми не прихватамо када нам изјављују саучешће, замолимо их да то не раде, јер и даље нисмо видјели ћерку. И даље постоји тај један трачак наде да ће нам се жива вратити. Оне свијеће, желим да истакнем, нисмо палили због оног најгорег, него да јој освијетлимо пут да се врати“.

Онда нам описује кошмар који је каже настао изненада на мјесту које је страшно вољела. – Данку и сина сам тог дана одвела са намјером да се играју на мјесту где сам ја одрасла и гдје ме вежу најлепше успомене. Тамо сам имала прелијепо дјетињство. Страшно је што ме неко сумњичи само зато што сам децу одвела на мјесто које је толико битно за мене- рекла је Ивана.

Поновила је као и у полицији што је одмах рекла да је дјевојчица нестала док је отишла до својих кола паркираних са друге стране појате, по флашицу са водом за сина и препричала је шок када није видјела дјетенце које је оставила да се игра и које претходно није покушавало да изађе из дворишта.
Кад сам се вратила на мјесто где су била дјеца, Данке није било и ја сам кренула у круг да се вртим , око појате сам је тражила и дозивала…- рекла је.

Милош је био на послу у вријеме нестанка ћерке, а објаснио како су настале последње Данкине фотографије непосредно пред њен нестанак.

Ивана ми се увек јављала где иде, као и када стигне са дјецом тамо где је кренула. Сликала је Данку и Лазу тада и послала ми слике са тог плаца. То је истина, само их је мени послала- каже, па наставља: – Био сам на терену, постављао инсталације по селу Слатина када ме је Ивана позвала. Вриштала је на телефон колико је плакала и рекла је: “ Милоше, нема ми је Данка“. Кренуо сам са колегом истог тренутка и јурио ка њој. Стигао сам прије полиције коју је Ивана звала чим је видјела да дјетета нема.

Данкине убице отац је видио при доласку и није посумњао ништа, а назвао их је људима:
Кад сам улазио у Бањско поље ја сам лично видео та два човјека у ауту. Нисам ја возио јер нисам возач, мој колега је возио и стао је испред њих и питали смо: „Људи, јесте ли видјели једно мало дијете?“.Они су ми хладнокрво рекли „Не“. Само Бог зна што ја тада нисам изашао из аута да провјерим ауто. Ја сам под налетом адреналина отишао право горе гдје је кућа и кренуо сам да тражим дијете. Кад сам ја стигао после минут, два стигла је и прва патрола. Тражили смо је и постало је јасно да је ситуација каква не треба да буде. Стизало је још полиције и људи су се окупљали. Врло брзо је било хиљаду људи, а верујем и више. Моји другари су је тражили на моторима, џиповима, по шуми и свуда около. Звали су ме са свих страна. Ту је све пречешљано и моји другови и пријатељи и полиција која је све урадила што се могло. Стварно је тако.

Живахни и насмејани дјечак је све време трчкарао около и тражио пажњу родитеља, Ивана га је пратила, а Милош је проговорио о убицама:

Не дај боже да их видим. Према ономе што нам је полиција рекла монструми су нам убили дијете. Причали смо и са начелником полиције у Бору и са београдским. Они су нама рекли како се то све десило. Пратили су их преко ГПРС, кажу да су имали стајање ту. Открили су да су мокрили на тарабе, па су ишли на доле, па су ударили Данку и шта су урадили, па су имали још једно стајање и ја сам их срео доле. –

У свој муци Милош каже да би убице за њега били хероји да су девојчицу одвезли код лекара када су је ударили аутомобилом.

Да су шта год урадили са дјететом, али ваљано, да су јој помогли, да су је однијели код лекара или да су стали код неког комшије и питали чије је дете које су ударили вјерујете ми да би они за мене били највећи хероји. Али, пошто су ово урадили што јесу, односно што полиција каже да су признали, ја немам ријечи за њих. Монструм то је блага реч за њих. Смртна казна није за њих, то би била награда за њих. То треба да робија до краја живота и то што ће тамо да им раде није мој него њихов проблем.

Ивана се жали да су јој ноћи најтеже када син заспи, а она остане будна са супругом да оплакује ћерку.

Не дао бог никоме такву и толику бил. Од овог се не опоравља. Моја агонија је почела од тренутка кад је из дворишта Данка нестала.

Разара је изјава мајке убице.

Ивана каже да је страховито повређују непознати људи коментарима на друштвеним мрежама, а шок изјава мајке убице Светлане Драгијевић је страховито узнемирила.

Много ме све то боли, причају да сам дјецу добила са другим мушкарцима, а не са Милошем. Износе разноразне покварене теорије, а поготово кад сам прочитала да је мајка тог човека изјавила да је Данка жива и да ја знам где је и да сам крива за све. – ширећи руке истакла је Ивана.

Додаје да су и неки људи који их знају учествовали у ширењу гласина па истиче пример угоститељке која је изјавила да у јануару Данка није знала да хода.

Она је видјела Данку да је у колицима , а дијете је било поспано па је зато лежала у колицима. Иначе, она је проходала још 7. маја дан након првог родјендана и у тренутку нестанка је сигурно ходала- истакла је млада мајка. Њој је стало да изрази захвалност полицији која је од почетка ангажована на случају у нади да це се разрешити све до краја. – Хвала свима из полиције,то желим да кажем, јер осећам да нисмо сами у свему- истакла је.

Увек је трчала за братом, али кобног дана…

Родитељима од свега најтеже пада када их син пита где му је сестрица која је највише била везана за бату.

Данка је радознала дјевојчица, другачија од брата, али је незгодно да их поредим. Везана је за оца и за мајку. У последње вријеме је када на пример одемо код мојих и спустим је хтјела да је подигнем и узмем у наручје, требала јој је та блискост. Иначе највише је везана за брата, трчала је за њим, али тог дана је отишла од њега- изговорила је Ивана спуштене главе.

Милош је каже имао посебну везу са ћеркицом.

Са обоје дјеце сам везан чврсто, али за Данку сам осјећао некако већу приврженост, ваљда зато што је ћеркица – тужно каже неутешни отац, преноси Мондо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: