Све је лаж, само пуста лаж

Пише: Мишо Вујовић

Ко се то спрда са нама? Преживели смо Турке, Аустроугаре, Швабе, Жабаре, Немце, савезнике 1944, Голи оток 1948, Устав 1974, распад СФРЈ 1991, бомбардовања 1995. и 1999, али ће нам клептоманска демократија и тајкунски неокомунизам доћи главе.

Ко коме овде иде уз длаку још се не знаје, али да је све кренуло уз к…., што би рек’о прост народ, то је свима јасно. Дукљани су, наводно, направили списак непожељних особа са забраном уласка у Црну Гору на челу са Матијом Бећковићем.

Касније је та вест демантована или је одлука повучена. Уз њега, још тројица младих и паметних, али опредељених.
“Само четворица, ј….е …”, рек’о би Радован Трећи. И додао:
“Зар вас нема више, м….. в… г.  деструктивне!?”

“Ј….., само четворица. Па Ђурђина ће, к’о из п…. да роди четворке…”, каже ми ноћас у сну Радован Трећи, трештен пијан, и пита се шта то може да учини Матија својим песничким бравурама на пригушеној сцени испред које седе истомишљеници зацементираних ставова и по неко службено лице у цивилу. Остала тројица су медијски експонирани.

Туку дукљане, на порталима већином, тако да их власт забраном физичког присуства неће спречити да раде оно што су до сада чинили. Да износе истину. А истина је најљући лек на отворену рану. У Црној Гори су у току јавни радови реконструкције мозга, а главни извођачи су браћа Хрвати, Арнаути (тако су их наши преци звали) и муслимани, у потоње време познатији као Бошњаци. Они би могли да се зову и Алијаши, по оцу нације Алији Изетбеговићу, као што ће једног дана Црну Гору, због суштине српског бића њеног имена, преименовати у Милогорје или Милогору. Не бих желео да неко помисли да имам нешто против Матије. Један је Матија, непоновљив, родан и слојевит, цинични мистик и надахнути циник…

Нећу даље, познајем човека. Познавао је и он мене док нисам објавио “Господара глади”, тада сам многе Србе упознао. Професионалне, наравно, а Милова српска опорба је посебна прича. Богати лидери поносне сиротиње. Код необавештеног Коштунице налазио се штаб “Не дирај Мила”. Свемоћни шеф кабинета рекао је тада министру Слободану Лаловићу да је та књига бомба и да је веома опасно подржати је на било који начин. Паре су, наравно, трансферисане опозицији која се борила за опорбени примат у будућој независној држави. Књигу о господару понудили смо “Дану” и то са тиражом од 100 000 примерака – по три евра. Евро за трошкове штампе и дистрибуције, евро “Дану” и евро као донација епархији у којој је рођен аутор. Младен Милутиновић, сувласник “Дана”, елегантно ме је ескивирао и поред позитивног става уредништва.

Супротног мишљења била је супруга Душка Јовановића. Преко илегалних канала ушло је у Црну Гору шест хиљада примерака. Тадашњи лидер СНП-а, Пеђа Булатовић, на инсистирање једног свештеника откупио је пола тог тиража да дели народу. Књиге су дистрибуиране по општинским одборима, али су дељене пријатељима тек по завршетку Референдума. Одбор за заједничку државу, на челу са Љубом Тадићем, оцем тадашњег председника Србије, који је први дао легитимитет покраденом Референдуму, игнорише предлог да сви ми који смо рођени у Црној Гори кренемо у своје градове и тихим протестом, изласком са фамилијама на улице, окуражимо своју родбину. Тај одбор, чији је гуру био песник, на скуп у Сава Центру доводи муфтију Јусуфспахића, Суља Угљанина и остале муслиманске лидере и, уместо Мојковачке битке, великог симбола заједништва и страдања за ближњег, гуслар пева “Буну против дахија” и разгони Турке на буљуке!

Када је формиран Одбор за заједничку државу, Мило Ђукановић изјављује:
“Заједнички именитељ свих њихових активности је пораз. Гдје су год они српство бранили, тамо данас Срба више нема.”

Брани ли се данас Мило пораженима од пораза или је све ово још једна ујдурма са обе стране да се народ забави до неке нове макљаже у задругама и паровима. Евидентно је да је све одавно упарено.

“Ј….., ово је лудница!”, рече Радован и неста. Протрљах очи, као онај полицајац на Жабљаку када сам му, уместо казне, у руке тутнуо “Црњу у Гору”, на чијој насловној страни су, у народној ношњи, урамљени дични синови Црне Горе – Тито и Мило.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: