Све је у Црној Гори подложно нестајању само је Црква вјечна!
Пише: Јово Пејовић
Однос политичких партија према питањима која немају већинску подршку народа све више ће утицати на њихов рејтинг, али и на рок трајања. Тако ће брже него што се то могло очекивати неке партије и коалиције нестајати са политичке сцене, јер су изневјериле очекивања грађана. То је за очекивати ако се зна под којим околностима су настајале и што је био основ њиховог оснивања. Данас се у Црној Гори тешко опредијелити за кога треба гласати јер лидери политичких партија једно говоре, друго мисле, а треће раде. Нема усклађености у вођењу унутрашње и спољне политике и све је у функцији дневне политике. Од тврдих ставова до њихове промјене увијек нас дијели само један корак, а он се заснива на личним и уско партијским интересима. Знам пуно политичара који су у политику ушли као анонимци, али и као личности без идеје и визије.
Данас нико у Црној Гори своје програме не заснива на домаћој памети, већ су буквално сви неко мање неко више, вођени туђом памећу и усклађени са туђим интересима. Наше касно сучељавање са истином пуно нас је коштало у прошлости и садашњости, али ће нас бојим се коштати и у будућности. У Црној Гори је постојало неписано правило (које би се могло примијенити и на избор народних представника), да при избору животног партнера „гледаш мајку, па бираш ћерку“. Када би се приликом избора наших представника на важним државним функцијама више бавили генезом породица из којих долазе, мање би се кајали и боље бирали. Данас је међу њима највише оних који немају обавезу ни према прецима ни према потомцима, а камо ли према држави, па самим тим не могу чувати оне вриједности које су у Црној Гори одвајале жито од кукоља.
Није су случајно наши преци свако ново познанство започињали ријечима:“чеговић си, од којих си и одакле су твоји“? То је била провјера која је одређивала свима мјесто и улогу у друштву. У ратним дешавањима деведесетих година прошлога вијека највише „болесних“ сам упознао у породицама тадашњих званичника. Листом су доносили љекарска увјерења да се ослободе војног позива. Толико о њиховој храбрости и патриотизму. Познавао сам велики број интелектуалаца у правом свијетлу те ријечи који припадају најбољем дијелу Црне Горе који су вјеровали у велике идеје, који су давали своја имена на изборним листама без намјере да буду одборници или посланици вјерујући да ће тиме помоћи да се идеје које подржавају остваре. После избора ни њих ни њихову памет више нико није тражио. Важније је било да се они који политику доживљавају као животни позив(јер ништа друго нијесу знали радити), што прије сједну у фотеље. Није новост ако кажем да у политичкој и медијској каљузи каква је наша увијек страдају велике идеје и њихови творци, па тек онда политичари ограничених могућности и малих домета. Данас је свима јасно ко је стожер због којег Црна Гора вјечно траје. То је онај исти стожер на чијим је темељима настајала Црна Гора и на који су се сви који су на њега атаковали насукали, а на којима и дан данас чврсто стоји. Због тога све више вјерујем да је све у Црној Гори подложно нестајању само је Црква вјечна.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Postovani gospodine Pejoviću,
Veoma se radujem Vašim analizama
partijskog zivota i nadam se da ćete time pokrenuti
ozbiljnu diskusiju, neophodnu svakako.
Crnogorski „parlamentarizam“ je – za sada – jedina forma
društvenog funkcionisanja. Tako je u cijelom svijetu.
Mi smo mali „rukavac“ svjetskih pojava i zbivanja
– ogledalo opšte krize kod nas utoliko izrazenije.
Ovaj društveno – politički sistem je na zalasku.
Opasno je i TO što, po prvi put u civilizaciskom razvoju,
nema ni UTOPIJE. Šta ce je zameniti nije poznato ni u snovima idealista.
Apokalipsa?
Nezavisno od svetskih „gibanja“ , neophodno je da se IPAK okrenemo sami
sebi. Onoliko koliko se moze u ovim geopolitickim interesima i okolnostima.
Pokušacu da „ilustrujem“ Vaše postavke sa znanjem laika, dakle običnog
gradjanina.
1. Podrška „nas sa pasivnim pravom glasa“ zaista ne postoji. To očigledno znaju
i „gospodari“ (Markoviceve izjave u vezi Kosova i Nato).
ALI, ONI tim znanjem vešto manipulišu: „jedno govore, drugo misle, treće rade“,
kako tačno zaključujete.
To IPAK utiče na njihov rejting i rok trajanja, ali – zivimo u fazi „post – istine“,
a propaganda nikad moćnija (svako ima po dva tri „internetska izvora“ ).
Tesko i najzdravijima da se snadju !
Moćna i veoma inteligentna mašinerija dugo na tome radi (dovoljno je samo
„zvirnuti“ u Hararijeve knige (šef ideolog Davosa i struktura iza njega).
2. Uski lični i partiski interesi su, kako tacno zaključujete, na PRVOM MESTU.
Samo MORAJu biti uskladjeni sa interesima onih koji ih na vlast dovode.
Više se ni ne krije da su referendumi i izbori stvar „onih koji broje“,
ili u hodu postavljaju nova pravila.
3. Partijski programi su moja najveća briga. Ne samo da ih „kroji tudja pamet“,
već istinski NE POSTOJE. Goruće probleme niko ni ne spoinje:
moralna, obrazovna, zravstvena, familijarna, vrednosna pitanja neophodna
za opstanak ljudske zajednice.
Ekomija i revitalizacija sela, naprimer, NIKAD nisu tema – ni predizbornih skupova.
(voda i zemlja – nezamenjivimresursi !).
Pobedjuju oni koji najavljuju zaduzivanja kod svetskih mešetara, obećavaju podizanje plata i penzija bez ikakvog realnog pokrića i programe „Evropa sad“ (kao da to od nas zavisi !).
A onda još i ovaj samoubilački potez:
„KAD JE BILO GLASANJE, CRNA GORA DIGLA RUKU NA SEBE“, Papovićev aforizam.
4. U pravu ste sa Značajem Crkve. Čovek MORA u nešto da veruje i moramo da podrzavamo
i branimo tu našu najznačajniju i najtrajniju Instituciju – još od turskih vremena.
Po nekada mi izgleda da je tada bilo lakše, manje se udaralo na crkvene zidine
i bilo je sporadično – uprkos ZULUMU.
Danas j i to deo plana.
Da zaključim, Veoma je VAZNO da pišete. I prvi koraci su početak puta.
Dogorelo je do nokata – tu lezi NADA.
Hvala Vam i srdačni pozdravi
ETO TAKO
A Jovo je??? Ko?
MNOGO PUTA POHARANI BILI HRISCANI BOGOMOLJE HRISCANSKE SVESTENSTVO MONASTVO …ISTORIJA CRKVE U CG JE MUCENICKA …