Све памтимо

Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“

Двадесет прва годишњица од почетка кампање срамно назване „Милосрдни анђео“ у којој је под командом САД-а а посредством НАТО извршилаца из 19 земаља извршен злочин над грађанима Србије неће бити обележена на адекватан начин услед кризе са корона вирусом.

Седамдесет осам дана је трајао пакао који су грађани Србије проживљавали док им је изнад глава супериорни, модерни и демократски запад просипао ракете са осиромашеним уранијумом а све под лажним плаштом спречавања хуманитарне катастрофе на Космету.

На Космету се те 1999. године у марту месецу, када се изгледа све несреће покрећу и догађају у свету па и код нас, догодило још једно сведочанство чему и како НАТО алијанса служи. Бесомучно бомбардовање индустријских постројења, животно виталних саобраћајница, мостова, тв предајника и засипање наше земље ракетама са осиромашеним уранијумом који је до данашњих дана затровао наш ваздух, земљиште и воду и направио екоцид над природом и над нашим народом убијајући хиљаде људи.

Уништена привреда земље, која ни овако није била у сјајној ситуацији после исцрпљујућих санкција, се тешко опоравља до данашњих дана. А екосистему ће требати много више него привреди.

Сетимо се цитата неких од не осуђених и не процесуираних злочинаца према нашем народу из тог периода:

Требало би да бомбардујете Србе (Папа Јован Павле други),

Срби су народ без закона и вере. То је народ разбојника и терориста (Жак Ширак ,Председник Француске)

Српска деца се више неће смејати (Лоренс Инглбергер бивши државни секретар САД)

Нека се Срби подаве у сопственом смраду (Хелмут Кол Немачки канцелар)

Сетимо се и 2000 погинулих цивила од којих је 79-оро деце. Сетимо се немерљиве материјалне штете по привреду и економију земље. Сетимо се минимум 15 тона осиромашеног уранијума распршеног широм наше земље. Сетимо се десетине хиљада умрлих од канцера у годинама до данас који је једна од геноцидних последица овог бомбардовања. Сетимо се да нам је ваздух, вода, и земљиште затровано на небројено година.

Сетимо се милиона људи који су били директни сведоци и директне жртве упропаштавања живота и земље у којој смо живели или живимо још увек упркос последицама.

Можда није хришћански али ја им нећу ни праштати а још мање ћу заборавити. Њиховим несрећама се нећу можда радовати али свакако им нећу слати поруке подршке јер је ни ми тада као ни било када од њих нисмо имали никакву подршку(осим грчког народа). Садашња криза у ЕУ где нема ниакакве солидарности услед појаве пошасти вируса зване ковид-19 показује оне изворне њихове вредности и цео концепт на ком се деклеративно заснивају пада у воду.

Господо Европљани ми смо овде много дуго да би се вама додворавали. Ми знамо своје порекло и шта представља наш идентитет. Иако већ превише дуго желите да нас уништите на разне начине ми вам обећавамо да ћемо овде поносно стојати и да нас нећете нигде померити.

Поносни смо на своју историју и своју прошлост, поносни на жртве које смо дали у свим ратовима до сада које смо увек водили за слободу, поносни на своје Светосавље које сија поново у српским земљама јаче него икад, поносни смо и на своје савршено писмо ћирилицу и на све оне људе који се генерацијама боре и овде опстају.

Као што смо те 1999. године били поносни на своју војску која је издржала невиђено неравноправну борбу са много технолошки напреднијим непријатељем тако смо и данас поносни на војску медицинских радника који носе главну битку са корона вирусом за наше животе. И све то без вас Европљани. Све памтимо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: