Све што треба да знате о изборима у Америци: Трамп и Камала Харис јуре магичну бројку, а ево шта се дешава ако буде изједначено

Избори у Америци једни су од најкомпликованијих на свету, а истовремено имају највећи утицај на геополитичку ситуацију. У Америци постоји електорски колеџ који је најважнији за избор председника. За победу је неопходно освојити 270 електорских гласова, а највећу улогу у томе имају свинг или „колебљиве“ државе. Ово је све што треба да знате о изборном процесу у Америци.

Систем избора за председника САД је успостављен Уставом 1787. године, а први избори одржани су 1789. године, што је резултирало победом Џорџа Вашингтона. Током година, измене и законске реформе обликовале су и усавршавале овај систем, балансирајући националну и државну моћ на јединствен начин.

Кандидати за председника Америке

Кандидати за председника морају да испуњавају следеће услове:

Да буду рођени у САД
Имају најмање 35 година
Да су боравили у САД најмање 14 година
Ови критеријуми су релативно отворени и омогућавају разним појединцима, од политичара до пословних лидера, да уђу у трку. Кандидати такође треба да прикупе довољно подршке у својим политичким партијама и да се придржавају финансијских и етичких прописа које је одредила Савезна изборна комисија (ФЕЦ).

Демократе и републиканци – све о партијама

Председничким изборима у САД доминирају две главне политичке странке: демократска и републиканска партија. Повремено се пријављују и кандидати трећих страна, али ретко успевају да обезбеде електорске гласове. Ове странке имају значајан утицај на изборни процес:

Организовањем примарних избора и кокуса
Пружањем финансијске и логистичке подршке
Дефинисањем платформи које одражавају партијске приоритете и бриге бирача
Утицај странке се протеже кроз финансирање кампање и медијски домет, значајно утичући на видљивост и шансе кандидата.

Примарни избори и кокуси у Америци

Примарни избори су унутарстраначки избори на којима се кандидати надмећу за делегате који ће их подржати на националним страначким конвенцијама. Они се разликују у зависности од државе у погледу врсте и правила:

Отворени предизбори омогућавају свим бирачима да учествују без обзира на партијску припадност
Затворени предизбори ограничавају гласање на регистроване чланове странке
Полу-затворени предизбори дозвољавају регистрованим члановима странке и, у неким случајевима, неповезаним гласачима да учествују
Кокуси, за разлику од примарних избора, не могу бити затвореног типа. Кокуси значе да чланови странке лично долазе и гласају након дискусије.

Иако је већина савезних држава прешла на примарне изборе, кокуси се и даље одржавају у Ајови и имају утицаја на избор председничког кандидата републиканаца.

Након примарних избора следи Супер уторак, критичан дан када многе државе гласају истовремено. Резултати ових избора могу у великој мери утицати на почетак кампање кандидата и медијско покриће.

Конвенције републиканаца и демократа

Националне конвенције, које се обично одржавају током лета, служе као формални процес номиновања где делегати из сваке државе гласају за избор председничких и потпредседничких кандидата своје странке.

Демократска национална конвенција (ДНЦ) и Републиканска национална конвенција (РНЦ) привлаче значајну медијску пажњу и приказују звезде у успону унутар сваке странке и наглашавају теме кампање да би се привукли неодлучни бирачи.

Општа изборна кампања: Дебате, скупови, подршка

Након конвенција, општа изборна кампања почиње озбиљно, укључујући дебате, скупове, рекламе и директан контакт са гласачима.

Кандидати имају за циљ да:

Убеде неодлучне бираче
Мобилизују њихову базу
Дефинишу своје ставове о кључним питањима као што су економија, здравство и спољна политика
Дебате пружају велике могућности кандидатима да упореде своје политике и планове.

Електорски колеџ и магичан број 270

Американци не бирају своје председнике директно. Уместо тога, гласачи бирају електоре у систему познатом као електорски колеџ. Ево како то функционише:

Свакој држави се додељује одређени број електора који је у складу са бројем њених становника
Укупно има 538 електора, од којих је 270 потребно за победу на изборима
Већина држава користи систем „победник узима све“, што значи да кандидат са највише гласова бирача у тој држави осваја све њене електорске гласове
Само Мејн и Небраска користе пропорционални систем
Овај систем обликује стратегије кампање, јер се кандидати фокусирају на „бојно поље“ или свинг државе – Пенсилванија, Невада, Мичиген, Висконсин, Аризона, Северна Каролина и Џорџија. Критичари тврде да електорски колеџ може да промени вољу бирача пренаглашавањем одређених држава и разводњавањем гласова у другим.

Ово значи да на изборима може победити кандидат који није добио већину гласова грађана, уколико електори њему дају гласове.

Дан избора – 5. новембар

Председнички избори у Америци се одржавају сваке четири године, првог уторка после првог понедељка у новембру.

Гласови се броје, а кандидат са већином гласова грађана у свакој држави обично обезбеђује све електорске гласове. Ако ниједан кандидат не добије 270 електорских гласова, о изборима одлучује Представнички дом у процесу познатом као контингентни избори.

Поред гласања за председника, грађани Америке бирају и нови састав Конгреса.

Шта ако буде изједначено или нико не добије 270 електорских гласова

Ако постоји изједначен резултат, што значи да оба председничка кандидата добију 269 електорских гласова, Устав САД има специфичан процес за решавање случаја путем контингентних избора у Конгресу.

Ако ниједан кандидат не добије 270 електорских гласова, тада се покреће јединствени конгресни процес у коме Представнички дом бира председника, а Сенат бира потпредседника.

Уместо појединачних представника који дају глас, свака државна делегација даје један глас. На пример, сви представници из Калифорније (53 члана) заједно дају један глас, као и сви представници из Вајоминга.

Кандидат тада мора да добије гласове већине држава, што значи 26 од 50 држава, да би победио.

Ако Представнички дом није у могућности да донесе одлуку о председнику до дана инаугурације (20. јануара), према 12. амандману америчког Устава „ако Представнички дом не изабере председника кад год им се пребаци право избора, пре четвртог дана марта наредне године, тада ће потпредседник деловати као председник, као у случају смрти или другог уставног инвалидитета председника “. У овом случају то би била Камала Харис.

Истовремено, Сенат бира потпредседника. Ево како то функционише:

Сенатори гласају појединачно за потпредседника

За избор потпредседника потребан је 51 глас
Ако је Сенат равномерно подељен (50-50), актуелни потпредседник, који служи као председник Сената, даје одлучујући глас
Једини пут када је овим процесом изабран председник САД био је 1824. године, када ниједан од четири кандидата (Џон Квинси Адамс, Ендру Џексон, Вилијам Крафорд и Хенри Клеј) није освојио већину електорских гласова. Дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника, упркос томе што је Ендру Џексон освојио највећи број гласова грађана.

Када ће бити познати резултати избора

На питање о томе када ће бити познато ко је нови председник Америке је тешко дати прецизан одговор из више разлога:

Тесна трка: Ове године анкете показују да су кандидати практично изједначени, због чега разлика од неколико стотина или неколико хиљада гласова може да одлучи победника

Гласање поштом: У појединим државама гласови који стижу поштом се броје пре самог изборног дана, али у већини пребројавање почиње 5. новембра и може трајати неколико дана

Временске зоне: Сама Америка је подељена на временске зоне, тако да се то одражава на процес бројања гласова

Када је реч о ранијим изборима, 2020. године је агенција АП објавила победу Џозефа Бајдена четири дана након избора, док је 2016. године већ у раним јутарњим часовима по нашем времену проглашена победа Доналда Трампа, пише Блиц.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: