Све више једемо органску храну
Док се најављује да ће Србија морати да прихвати ГМО због чланства у Светској трговинској организацији, реалност је да потрошачи све више траже органску храну.
Највећа фарма за производњу органског млека у Србији не успева да произведе довољно млека и говедине да би подмирила огромну тражњу
Прва велика органска говедарска фарма је започела као експеримент – међутим данас већ може да се говори и о комерцијаном успеху.
1,7 тона органског млека, колико се овде произведе сваког дана, је тек кап у укупном млеку које ИМЛЕК откупи – међутим кап за којом тражња далеко превазилази понуду.
„С аспекта потрошача, фарма је пун погодак, нема органаског млека на залихама“, Горан Стопари из Имлека.
Производња млека на органски начин подразумева да чак не смеју ни да се користе премикси у којима су витамини можда добијени генетским модификованим квасцима већ искључиво специјални, органск , који се увозе из Аустрије.
Комплетна биљна производња на 2000 хектара земље мора да буде серфификовано органска, забрањена је употреба било каквих пестицида – а земља се ђубри искључиво остацима из биореактора у којима се производи струја – која је једини производ на фарми без органског серификата. Разликују се и поступање према животињама у односу на друге фарме.
На пример теле ни у једном моменту живота не сме да буде 7 дана ван групе вршњака да се не би осећало усамљено. Кравама мора да се омогући свакодневно кретање и рекреација. Рад на органској фарми је пријатнији и за људе.
„Радије би био упавник на оргнаској фарми него на било којој другој“, каже Јован Поповић, управник фарме.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
