Свечана академија на Правном факултету у Београду: Три деценије од проглашења Првог Устава Републике Српске

Поводом јубиларне 30. годишњице оснивања Републике Српске, Студентски клуб Правног факултета Универзитета у Београду, организовао је Свечану академију на Правном факултету Универзитета у Београду, амфитеатар V „Радомир Лукић“ синоћ, 28.02.2022. која је започела интонирањем химни Републике Србије и Републике Српске.

Датум ове трибине је ова организација одабрала из разлога што је тада Народна скупштина Републике Српске усвојила Устав Републике Српске, а академија је имала за циљ да упозна или подсети студенте и ширу јавност кроз које све недаће и потешкоће је прошао српски народ у Босни и Херцеговини да би изборио опстанак и слободу оснивањем и одбраном своје Републике Српске, као и са каквим притисцима се она суочава од оснивања до данашњих дана и од коликог је значаја за наш народ у целини.

Трибину је беседом отворио викар Патријарха српског, Епископ хвостански Јустин, који је на самом почетку благословио овај скуп.

Први од професора, говорио је професор Историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Милош Ковић, који је подсетио о прекретници историје српског народа коју је описивао Константин Порфирогенит.

Предавање је наставио професор Правног факултета Универзитета у Београду, Бранко Ракић шеф Катедре за међународно право и међународне односе.

Такође, на свечаној академији је говорио и Милан Благојевић, професор Уставног права на Правном факултету Универзитета у Бањалуци и бивши окружни судија.

Милан Благојевић, судија Окружног суда у Бањалуци, написао је у колумни у „Независним новинама“ да подноси оставку на ову функцију у знак протеста против „криминала Валентина Инцка и криминалаца из ОХР-а“ који су му припремили одлуку од 23. јула, а оставку је назвао и видом отпора према тиранији ОХР-а.

На самом крају, публици се обратио и Његова Светост Патријарх српски Порфирије, који је уз упућени благослов, честитао 30 година постојања Републике Српске и доношења Првог Устава. Патријарх је поручио да морамо знати да је фундаментални идентитет заправо духовни идентитет.

„Духовни идентитет је систем вредности на који ми темељимо систем вредност на све. И на метафизику и на физику, и на Бога и на све оно што припада овоме свету. Добро знамо који је идентитет нашег народа, то је светосавски, Православни идентитет. Ми никоме не укидамо право да он гради свој живот онако како осећа и како мисли да бира систем вредности за себе, али ако смо утемељени и чврсто стојимо у свом идентитету, онда у најмању руку нећемо дозволити да нешто што не припада људској природи, нама буде наметнуто. После Другог светског рата, стварали смо многе идентитете, али када говоримо о свом, нациналном идентитету, морамо знати да је комунистичка власт најпре ударила на Православну цркву, знајући ако поремети оно што је темељ нашег постојања, да ћемо ми онда постати погодна маса из које се може обликовати шта год хоћете“, рекао је Патријарх Порфирије.

Патријарх је закључио да темељ чување духовног идентитета, који ће нам помоћи да очувамо све оно што јесмо, а то је национални идентитет.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: