Свечана академија поводом ослобођења Београда 1918. године

Свечаном академијом у Београду поводом 100 година од ослобођења Београда у Првом свјетском у рату, којој присуствује и предсједник Србије Александар Вучић, завршава се манифестација „Дани слободе“.

Манифестација је обухватила низ догађаја којима је ове године, осим ослобођења Београда у Првом свјетском, обиљежено и 74 године од ослобођења главног града у Другом свјетском рату.

Академији у великој дворани Центра „Сава“ присуствују и предсједница Народне скупштине Србије Маја Гојковић, министри у Влади Србије Зорана Михајловић, Синиша Мали, Нела Кубуровић, Бранко Ружић, Небојша Стефановић, Александар Вулин, Александар Антић, Зоран Ђорђевић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, предсједник Покрајинске владе Игор Мировић, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијерка РС Жељка Цвијановић, као и представници војске, цркава, јавног и културног живота.

Свечана академија је почела интонирањем државне химне и кратким филмом о дешавањима у Србији за вријеме Великог рата, наводе Вечерње новости.

Након обраћања предсједника Вучића, услиједиће премијера филма „Заспанка за војника“.

Данас је у свим школама први час био посвећен овој теми, а на Новом гробљу на Спомен-костурници бранилаца Београда одржан је помен и положено цвијеће, док је на платоу испред Скупштне града приређен сценско-музички спектакл „Београдске сјене“.

Вијенце су на Француском војном гробљу и на Спомен-костурници браниоцима Београда на Новом гробљу положили су градоначелник Београда Зоран Радојичић, изасланик предсједника Републике Никола Селаковић, државни секретар Министарства француске војске Женевјев Даријесек и амерички амбасадор Кајл Скот.

Београд је током Првог свјетског рата претрпио велика разарања. Од офанзивних дејстава град је страдао у раздобљу од почетка рата до октобра 1915. године, када је освојен у заједничком нападу њемачке и аустроугарске војске.

Само у једном дану на град је испаљено око 30.000 граната.

Живот становника Београда за вријеме окупације био је веома тежак, а највећи број људи није имао никаквих средстава за живот, а сам град је био изложен пљачки.

По завршеним операцијама око Београда и сјеверним дјеловима Србије 1915. године, наступило је интернирање и одвођење српског живља у концентрационе логоре у унутрашњост Аустроугарске. На Калемегдану и Топчидеру налазили су се логори интернираца и ратних заробљеника.

Београђани нису смјели да се удаљавају из града без посебне дозволе.

Најчешћи видови отпора становништва били су саботаже, одбијање рада на принудним пословима, ширење вијести о скором ослобођењу, бјекства из логора…

Након пробоја Солунског фронта, средином септембра 1918, створени су сви услови да српска војска, уз помоћ савезника, предузме офанзиву за ослобођење земље и престонице.

Претходница Прве српске армије стигла је до Београда крајем октобра. Непријатељ није имао намјеру да брани град, тако да су се у њему налазиле само малобројне њемачке трупе које су се спремале за повлачење.

Прије коначног повлачења, њемачки војници су опљачкали све радње од Славије до Теразија, прекинули снабдијевање водом и струјом и дигли у ваздух жељезнички мост на Сави.

Престоница је коначно ослобођена 1. новембра 1918. године. После тачно два мјесеца и 800 километара пређеног пута, тог дана, у пријеподневним часовима, српске јединице под командом војводе Петра Бојовића ушле су у град.

Иако је Београд пружао слику разореног и опљачканог града, становници су са великом радошћу дочекали слободу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: