Свечано вече – Матица 200 година

У уторак, 25. марта, у Никшићу је уприличено свечано вече Матица – 200 година. Поводом јубилеја најстарије културне и научне установе Срба говорили су предсједник Матице српске проф. др Драган Станић, уредник Летописа Матице српске Селимир Радуловић, генерални секретар Матице др Милан Мицић и члан Извршног одбора Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори доц. др Горан Радоњић. Програм је водио Лука Спасојевић.

Проф. др Драган Станић се у свом излагању осврнуо на историјски пут развоја Матице српске, указао на  улогу појаве српске штампе у том процесу, као и на значај Летописа за њено конституисање:

„Георгије Магарашевић је публиковао Објављеније о Сербској летописи јуна 1823. године. Ту је јасно изложио шта је садржај првог броја часописа и које су главне теме. Већ у Објављенију видимо шта треба овај часопис да буде. Један циљ је да се његује све оно што је књижевност српска и свијест о оној традицији која је релевантна, али, чак, испред овог циља је развој свеколиког знања шта су Срби, какав је то народ и у каквом свијету они живе. Други циљ је веза са свесловенским хоризонтом, дакле да развијамо знање о томе шта Срби значе у словенском свијету. Трећи циљ се односи на да је оснивача часописа било веома важно да добро знају какав је тај свијет коме припадамо, а то се, тада, доминантно односило на Европу“.

Проф. Станић је истакао да су ово вриједности на чијим основама је формирана Матица српска.

„Магарашевић радећи у гимназији није могао да учини све оно што је неопходно за живот часописа. Тада се он почео жалити својим пријатељима и у Новом Саду, и у Пешти, Будиму и на другим мјестима, наводећи да ће часопис највјероватније морати да престане да излази. На сцену тада ступају предузимљиви, углавном трговци, људи способни за пословне подухвате и они су обезбиједили једну форму. Направљен је круг од седморице оснивача нове установе и та установа је названа Матица српска“, навео је предсједник Станић.

Уредник Летописа Матице српске Селимир Радуловић је казао је да је тај часопис претежно књижевног карактера, али да су у њеми присутни и садржаји из других области.

„Према расположивим подацима у Европи, али и у читавом свијету Летопис Матице српске је најстарији часопис који до наших дана излази у континуитету. Часопис je основан 1824. године, уређиван у Новом Саду, а штампан у Будиму. Прогам часописа изложен је у првој свесци био је широко конципиран и тежио је да обухвати све што се на књижевном и културолошком плану збивало код Срба и осталих словенских народа“, навео је Селимир Радуловић.

„Оних седам људи, оних седам Срба који су 16. фебруара 1826. године основали Матицу српску тачно су знали шта је иза њих и тачно су знали шта је испред њих. Људи који су формирали Матицу српску раузмјели су шта се десило са њиховом народом у претходном времену и разумјели су какви задаци очеују њихов народ. У свом дјеловању су спојили двије ствари – сачували су српски идентитет, језик, писмо, српско историјско сјећање, а истовремено су прихватили средњоевропску културу. Као такви разумјели су да се у све оно што чини један народ може само сачувати кроз развој културе, образовања и знање“, истакао је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

У име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори присутне је поздравио доц. др Горан Радоњић и навео да „о томе да смо ми народ способан за истрајност и досљедност говори постојање неких институција међу којима је и Матица српска“.

„И кад дођемо у ситуацију да нам је угрожена заједница, оно што нас може одржати то је култура. Дакле, у том смислу културна мисија која је од самог оснивања била важна за ову нашу институцију и дан данас не губи на значају. Она је, наравно, и дио шире друштвене мисије која има у виду и једно осјећање заједништва. Подсјетио бих и на стих из пјесме Спомен на Руварца Лазе Костића чији дио гласи: ’Ја сам Матичар’. Дакле, не само што она наш културни и национални идентитет подстиче, она говори о идентитету сваког од нас. Шта значи бити Матичар? Бити неко ко ради у сваком тренутку за добро нашег народа. У том погледу за похвалу јесте и држање српске елите, тог Саве Текелије, те Марије Трандафил у чијој кући и задужбини је сада сједиште Матице“.

У наставку излагања професор Радоњић се осврнуо на настанак и рад Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: