„Шведски сто“ уговора вјерских заједница са Црном Гором!

Пише: Јован Маркуш

Да се дукљански Монтенегрини и Милогорци не би ,,правили луди“ што пише у уговорима између вјерских заједнице и Црне Горе, који су показани јавности пошто су закључени и о којема се није водила никаква расправа у јавности, ево им ,,шведски сто“ уговора па нека читају и студирају ових васкршњих дана.

Једно је сигурно, уговор са СПЦ неће садржати ништа мање а ни ништа више од уговора са било којом од ових вјерских заједница, иако православних вјерника у Црној Гори има 72,07 %.

Треба имати на уму да ови уговори не садрже враћање имовинских права на земљиште вјерских заједница, с обзиром на то да вјерске заједнице нијесу обухваћене законом о реституцији, и да тек треба донијети нови закон о враћању имовинских права вјерским заједницама уколико желимо бити члан европске уније!

Премијер Црне Горе Игор Лукшић изјавио је 30 Јан 2012.г:

,,Лукшић је навео да је Влада прије годину дана препознала потребу уређења односа с вјерским заједницама. Премијер Црне Горе изјавио је да сматра да се МОРА ДОНИЈЕТИ НОВИ ЗАКОН о положају вјерских заједница и ЗАКОН О ВРАЋАЊУ ИМОВИНСКИХ ПРАВА, “С ОБЗИРОМ НА ТО ДА ВЈЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НИСУ ОБУХВАЋЕНЕ ЗАКОНОМ О РЕСТИТУЦИЈИ”.

О УРЕЂЕЊУ ОДНОСА ОД ЗАЈЕДНИЧКОГ ИНТЕРЕСА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ И ИСЛАМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Влада Црне Горе и Исламска заједница у Црној Гори (у даљем тексту: Стране):

Позивајући се на норме међународног права и Уставом Црне Горе зајемчену слободу вјероисповјести, начело одвојености вјерских заједница од државе, а уважавајући одредбе исламског права – Шеријата у ђијелу који се односи на устројство исламске заједнице и вршење вјерских обреда и вјерских послова и Устав исламске заједнице у Црној Гори;

Уважавајући вишевјековно присуство ислама на простору данашње Црне Горе, његов континуитет и историјско трајање у различитим државно-правним оквирима и историјску и садашњу улогу Исламске заједнице у Црној Гори, која доминантно слиједи сунитско-ханефијски месзхеб ослоњен на традицију халифата и шеих-ул ислама у Истанбулу, на друштвеном, културном и образовном подручју;

Имајући у виду да је у Књажевини Црној Гори, сходно одредбама Берлинског конгреса, зајемчена слобода исламске вјере и право располагања над вакуфском имовином, као и установљено устројство муфтиства на челу са Муфтијом са сједиштем у Црној Гори, што је потврђено Уставом за Књажевину Црну Гору из 1905. године;

Исказујући спремност за сарадњу у циљу остварења добробити Црне Горе и свих њених грађана без обзира на вјерско увјерење;

У настојању да уреде питања од заједничког интереса за односе између Владе Црне Горе и Исламске заједнице у Црној Гори;

Сагласиле су се о сљедећем:

Члан 1

Влада Црне Горе и Исламска заједница у Црној Гори, позивајући се на међународно призната начела о одвојености вјерске заједнице од државе и слободи вјере, обавезују се да ће у међусобним односима потпуно поштовати та начела и да ће међусобно сарађивати у циљу свеукупног духовног и материјалног развоја човјека и промовисања општег добра.

Члан 2

У овом Уговору у употреби су сљедећи појмови: Мешихат, реис, муфтија, имам, џемат, међжлис (одбор), џамија, месџид, мурасела и други, чија су значења ближе одређена у појмовнику који је саставни дио овог уговора.

Члан 3

Црна Гора признаје правни субјективитет који је Исламска заједница у Црној Гори имала прије ступања на снагу овог уговоара.

Мешихат Исламске заједнице у Црној Гори обавјештава о свакој статусној промјени надлежни орган државне управе ради уписа (евиденције) Исламске заједнице у Црној Гори и својих устројствених облика, у складу са законом.

Члан  4

Исламска заједница у Црној Гори има сједиште у Црној Гори и вјерску јурисдикцију за све исламске вјернике у Црној Гори и границе њене јурисдикције поклапају се са државним границама Црне Горе.

Члан 5

Слободно уређивање унутрашњег устројства Исламске заједнице у Црној Гори, оснивање, мијењање и укидање џемата, међжлиса и других правних лица припада искључиво Мешихату Исламске заједнице у Црној Гори.

Црна Гора гарантује право Исламској заједници у Црној Гори да слобођно комуницира и одржава везе са исламским заједницама, институцијама и организацијама у другим земаљама, посебно уважавајући историјске везе са Исламском заједницом у Републици Турској.

Члан 6

Именовање, премјештај и смјена муфтија, главних имама, имама и других вјерских лица у надлежности су Исламске заједнице у Црној Гори.

Исламска заједница у Црној Гори ће након избора кандидата, а прије именовања реиса, о томе, на повјерљив начин, обавијестити Владу Црне Горе.

Члан  7

Црна Гора јемчи Исламској заједници у Црној Гори слобођу обављања вјерских обреда и вјерских послова.

Црна Гора јемчи неповредивост мјеста за вршење вјерског обреда: џамија, месџида и текија са пратећим просторима око истих (харема). Само због важних разлога и са изричитим пристанком вјерске власти та мјеста могу бити коншћена у друге сврхе.

Надлежни органи Црне Горе могу предузецти безбједоносне мјере у мјестима из става 2 овог члана и без претходног обавјештавања надлежних вјерских власти у случајевима када је то неопходно ради заштите живота и здравља Ијуди или хитног спашавања добара посебне историјске и културне врииедности.

У случајевима из става 3 овог члана могу се предузети безбједоносне мјере и на основу обавјештења Мешихата.

У случајевима одржавања вјерског обреда на мјестима различитим од оних наведених у ставу 2 овог члана, вјерске власти ће обавијестити о томе надлежне власти Црне Горе које ће у складу са законом обезбиједити јавни ред и мир.

Члан 8

У случају доношења наредбе за спровођење истраге о имаму или другом вјерском службенику због кривичних дјела предвиђених Кривичним закоником, судске власти Црне Горе ће о томе претходно обавијестити Мешихат.

Члан 9

Као нерадни дани за исламске вјернике предвиђени су сљедећи вјерски празници:

Рамазански бајрам (три дана) и

Курбански бајрам (три дана).

Стране ће се договорити о евентуалним промјенама нерадних дана, уколико се за тим укаже потреба.

Стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца могућност коришћења одмора у току радног времена ради испољавања вјерске молитве која се врши петком »Џума намаз«.

Мешихат Исламске заједнице у Црној Гори, на почетку календарске године, обавијестиће државне, приватне универзитете и факултете о данима вјерских празника из става 1 овог члана, како би се поштовали ти вјерски празници и у тим данима не би одржавали испити за студенте исламске вјероисповјести.

Члан 10

Исламска заједница у Црној Гори има право да купује, посједује, користи или отуђи покретне и непокретне ствари, стиче и отуђује имовинска права, у складу са законодавством Црне Горе.

Имовина из става 1 овог члана води се као имовина Исламске заједнице у Црној Гори, у органу управе надлежном за послове укњижбе права на непокретностима ођносно код органа управе који води посебне регистре покретних ствари.

Постојећа имовина Исламске заједнице у Црној Гори која у овом тренутку није укњижена или се не води код органа из става 2 овог члана, уписаће се на захтјев Исламске заједнице у Црној Гори у склађу са законодавством Црне Горе.

Имовина из става 1 овог члана која представља културну баштину Црне Горе не може се отуђити, нити изнијети из државе без сагласности Владе Црне Горе.

Члан 11

Исламска заједница у Црној Гори има право да оснива фондације. Њихове дјелатности, које се тичу спровођења грађанских аспеката, врше се у складу са законодавством Црне Горе.

Члан 12

Реституција добара (вакуфа), одузетих или национализованих без одговарајуће накнаде, биће спроведена у складу са законом који ће

уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са компетентном влашћу Исламске заједнице.

Ради утврђивања некретнина које треба пренијети у власништво или адекватно надокнадити, биће установљена Мјешовита Комисија, састављена од представника Страна.

Члан 13

Исламска заједница у Црној Гори има право да гради џамије и џамијске зграде, врши реконструкцију постојећег објекта, у складу са законодавством Црне Горе.

Мешихат одлучује о потреби изградње џамијског објекта или месџида и предлаже локацију у договору и у складу с просторно-планским документима надлежних органа Црне Горе. Стране ће сарађивати приликом израде просторно- планског документа у циљу стварања услова за изградњу или обнову вјерских објеката.

Стране ће спријечити или обесхрабрити сваки покушај изградње или обнове вјерског објекта који није у сагласности са правним поретком и законима Црне Горе. Влада ће пружити подршку реализацији пројеката који ће имати за циљ промовисање историјских, културних и духовних вриједности Црне Горе.

Надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу исламских вјерских објеката, које немају писано одобрење Мешихата.

Члан 14

Вјерник који према националној припадности, вјероисповијести или обичајима носи капу или мараму као саставни дио ношње, може бити фотографисан са капом или марамом и не може бити непосредно и посредно ђискриминисан приликом запослења, као запослени, у поступку пред државним органима и у систему образовања као ученик и студент.

У случајевима из става 1 овог члана, дио лица који омогућава идентификацију не може бити покривен.

Члан 15

Црна Гора јемчи Исламској заједници у Црној Гори, њеним институцијама, удружењима и исламским вјерницима потпуну слободу дјеловања и јавног иступања, укључујући слободу усменог и писаног изражавања.

Исламској заједници у Црној Гори гарантује се слобода посједовања, штампања, издавања и ђистрибуције књига, новина, часописа, аудио-визуелних материјала, као и било која друга дјелатност повезана са њеном мисијом.

Исламска заједница у Црној Гори има прав<> да оснива и води у своје лично име радио и телевизијске станице, према својим нормама и принципима, у складу са законођавством Црне Горе.

За оснивање дневне новине, часописа, сајтова, издавачких кућа, радио и телевизијске станице која своју програмску активност врши претежно у циљу афирмације исламске вјере неопходна је претходна сагласност Мешихата.

Исламска заједница у Црној Гори има приступ јавном сервису у циљу промовисања вјерских слобода.

Члан 16

Црна Гора признаје право исламских вјерника да оснивају удружења, у складу са законодавством Црне Горе, уз претходну сагласност Мешихата.

Члан 17

Исламска заједница у Црној Гори има право да оснива вјерске школе и образовне институције вишег нивоа за потребе школовања вјерског особља у Црној Гори.

Питање других образовних институција Исламске заједнице биће регулисано будућим уговором између уговорних страна.

Стране ће посебним уговором уредити питање стипендирања школовања одређеног броја црногорских држављана у образовним институцијама за образовање вјерског особља у Црној Гори и иностранству.

Члан 18

Црна Гора признаје Исламској заједници у Црној Гори право на бригу о својим вјерницима који се налазе у војсци и у полицији, и онима који се налазе у заводима за извршење кривичних санкција, болницама и другим здравственим установама и установама за социјалну заштиту и помоћ, било јавног или приватног типа.

Посебна халал исхрана, припремом одговарајућих намирница за потребе исламских вјерника, обезбиједиће се у војсци, полицији, заводима за извршење кривичних санкција, болницама и другим здрјјвственим установама и установама за социјалну заштиту и помоћ, као и институцијама у којима се обезбјеђује исхрана ученика и студената.

Члан 19

Заводи за извршење кривичних санкција обезбјеђују просторије за вршење вјерског обреда и вјероисповијести.

Државни тужилац или предсједник судског вијећа може лицу коме је одређен притвор, односно лицу које се налази на издржавању казне затвора из оправданих разлога забранити ућешће у вјерском обреду. Директор Завода за извршење кривичних санкција, ако је то потребно, ради одржавања сигурности и реда може лицу које се налази на изђржавању казне затвора привремено забранити учешће у вјерском обреду, о чему ће обавијестити пређставника Исламске заједнице у Црној Гори.

Лични духовни разговор лицу из става 2 овог члана не може се ускратити на вријеме дуже од трајања разлога због ког му је забрањено право учешћа у вјерским обредима.

Члан 20

У складу са принципом вјерске слободе, Црна Гора признаје основно право родитеља на вјерско подучавање њихове дјеце.

Члан 21

Исламска зајеђница у Црној Гори има право да слободно оснива институције које ће обезбјеђивати добротворно дјеловање и социјалну помоћ, у складу са законодавством Црне Горе.

Рад институција Исламске заједнице или институција које финансира Исламска заједница, а намијењене су социјално-добротворном дјеловању, регулише се у складу са сопственим статутима и у обављају дјелатности за које су основане остварују права као и државне институције основане у ту сврху.

Црна Гора и Исламска заједница у Црној Гори ће се споразумјети о међусобној сарадњи властитих институција за социјално-добротворно дјеловање.

Грађански аспекти дјеловања институција из става 1 овог члана ће се регулисати у складу са законодавством Црне Горе.

Члан 22

Културна и умјетничка баштина ислама у Црној Гори, као и документи који се чувају у архивима и библиотекама Исламске заједнице сачињавају драгоцјени дио цјелокупне црногорске културне баштине. Исламска заједница жели наставити да доприноси друштвеној заједници и својом културном баштином, омогучујући свима које занима да то богатство упознају, да се њиме користе и да га проучавају.

Стране ће сарађивати у попису, заштити и унапредјењу баштине из става 1 овог члана и старати се да она буде доступна грађанима у складу са прописима о заштити и очувању културне баштине Црне Горе.

Члан 23

Црна Гора и Исламска зајеђница у Црној Гори че рјешавати међусобним договором све спорове који би могли настати у тумачењу и примјени одредби овог уговора.

Мјешовита комисија, установљена у ту сврху, састављена од једнаког броја представника двију Страна, ће расправљати о питањима од заједничког интереса која захтијевају нова или додатна рјешења, а своје приједлоге ће подносити надлежним властима на одобрење.

Комисија из става 2 овог члана састајаће се најмање једном годишње.

У случају да једна од Страна буде сматрала да су се битно промијениле околности у којима је закључен овај уговор, тако да га треба мијењати, започеће одговарајуће преговоре са циљем да се он измијени.

Исламска заједница у Црној Гори је сагласна да у случају евентуалног настанка проблема у рјешавању разлика унутар саме заједнице, односно спорова унутар ње које она не може ријешити, арбитражу врши Исламска заједница Турске, која приједлог решења на повјерљив начин доставља Влади Црне Горе.

Члан 24

Овај уговор се закључује на неодређено вријеме.

Члан 25

Овај уговор ступа на снагу даном потписивања.

За Црну Гору

За Исламску заједницу у Црној Гори

Предсједник Владе,

Игор Лукшић

Реис Рифат Фејзић

ТЕМЕЉНИ УГОВОР између Црне Горе и Свете Столице

Црна Гора и Света Столица, у наставку Стране,

– у настојању да уреде правни оквир односа између Католичке цркве и државе Црне Горе;

– Црна Гора позивајући се на своја уставна начела која се тичу вјерских слобода, а Света Столица на документе Другога ватиканског сабора и на одредбе канонскога права:

– Имајући у ви ду вишевјековно присуство Католичке цркве у Црној Гори, као и важност Конвенције између Леона XИИИ и Николе И, Књаза Црне Горе, од 18. августа 1886.;

– Уважавајући улогу коју је Католичка црква имала на друштвеном, културном и образовном подручју;

– Позивајући се на међународно призната начела о одвојености вјере и државе и о слободи вјере;

Сагласили су се о сљедећем:

Члан 1

Црна Гора и Света Столица потврђују да су Држава и Католичка црква, свака у свом подручју, независне и самосталне, обавезују се да ће у међусобним односима потпуно поштовати то начело, те да ће међусобно сарађивати у циљу цјеловитог, то јест духовног и материјалног, развоја човјека и промовисања општег добра.

Члан 2

Црна Гора признаје јавно правни субјективитет Католичке цркве, у складу са начелима свог Устава и канонским правом Католичке цркве.
Црна Гора признаје и јавно правни субјективитет свих црквених установа које имају такав правни субјективитет у складу са одредбама канонског права Католичке цркве.
Надлежна црквена власт има право да оснива, мијења, укида или признаје црквена правна лица према одредбама канонског права. Она о томе обавјештава надлежни орган цивилне управе, ради њихове регистрације, у складу са цивилним прописима.

Члан 3

Црна Гора јемчи Католичкој цркви и њеним правним и физичким лицима слободу комуникације и одржавања веза са Светом Столицом, са бискупским конференцијама других земаља, као и са партикуларним црквама и са установама и лицима, како у држави тако и у иностранству.

Члан 4

Поштујући право на вјерску слободу, Црна Гора признаје Католичкој цркви слободу вршења њеног апостолског послања, посебно у дијелу који се односи на божански култ, управу, учитељство и дјелатност удружења наведених у члану 14.

Члан 5

Надлежна црквена власт има искључиво право да слободно уређује сопствено

Члан 6

Католичка црква је надлежна за сва црквена именовања и додјелу црквених служби, у складу са одредбама канонског права.
Именовање, премјештај и смјена бискупа у искључивој је надлежности Свете Столице.

Члан 7

Црна Гора јемчи Католичкој цркви слободу обављања култа.
Црна Гора јемчи неповредивост мјеста за богослужења: цркава, капела и пратећих црквених простора.

Само због важних разлога и са изричитим пристанком црквене власти та мјеста могу бити коришћена у друге сврхе.

Надлежне власти Црне Горе не могу предузимати мјере безбједности у споменутим мјестима без претходног овлашћења надлежне црквене власти, осим ако то не налажу разлози хитности заштите живота и здравља, или спашавања добара посебне умјетничке или историјске вриједности.

У случајевима одржавањ а богослужења на мјестима различитим од оних наведених у ставу 2 (као у случају процесија, ходочашћа или других активности), црквене власти ће обавијестити о томе надлежне власти Црне Горе које ће се побринути да осигурају јавни ред и безбједност.

У случају судске истраге о клерику, редовнику или редовници због евентуалних кривичних дјела предвиђених Кривичним закоником, судске власти Црне Горе ће о томе претходно обавијестити надлежне црквене власти.

Члан 8

У случају судске истраге о клерику, редовнику или редовници због евентуалних кривичних дјела предвиђених Кривичним закоником, судске власти Црне Горе ће о томе претходно обавијестити надлежне црквене власти.

Члан 9

Исповједна тајна је у увијек неповредива.

Члан 10

Као нерадни дани за католике у цијелој земљи су предвиђени недјеље и сљедећи вјерски празници:
а) Бадњи дан (24. децембар);
б) Божић и дан послије Божића (25. и 26. децембар);
ц) Велики петак;
д) Ускрсни понедјељак;
е) Сви Свети (1. новембар).
Стране ће се договорити о евентуалним промјенама нерадних дана, уколико се за то укаже потреба.

Члан 11

Црквена правна лица имају право куповати, посједовати, користити или отуђивати покретна и непокретна добра, стицати и отуђивати имовинска права, према одредбама канонскога права и законодавства Црне Горе.
Правна лица из става 1 имају право оснивати фондације. Њихове дјелатности, које се тичу грађанских аспеката, регулисане су у складу са одредбама законодавства Црне Горе.

Члан 12

Реституција добара, одузетих или национализованих без одговарајуће накнаде, биће спроведена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са компетентном црквеном влашћу.
Ради утврђивања некретнина које треба пренијети у црквено власништво или адекватно надокнадити, биће установљена Мјешовита Комисија, састављена од представника страна.

Члан 13

Католичка Црква има право да гради цркве и црквене објекте, проширује и преуређује већ постојеће, у складу са важећим законодавством Црне Горе.
Дијецезански бискуп одлучује о потреби изградње црквеног објекта на подручју своје бискупије, у складу са прописима канонског права, и предлаже локацију, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити његов предлог, уколико не постоје противни објективни разлози јавног реда.
Надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу католичких црквених објеката, које немају писмено одобрење дијецезанског бискупа из става 2.

Члан 14

Католичкој цркви је гарантована слобода

Le persone giuridiche di cui al comma 1, hanno il diritto di istituire fondazioni. Le loro attivita, per quanto riguarda gli aspetti civili, si regolano secondo le norme legali del Montenegro.

Католичка Црква има право да оснива и води у своје властито име радио и телевизијске станице, према својим нормама и принципима, у складу са законима Црне Горе.

Католичка црква има такође приступ и јавним средствима информисања (новине, радио, телевизија, интернет).

Члан 15

Црна Гора признаје право вјерника католика да оснивају удружења, у складу с канонским прописима, према властитим циљевима Цркве. Што се тиче јавних аспеката њиховог дјеловања, та удружења се регулишу у складу са законским одредбама Црне Горе.

Црна Гора јамчи католицима и њиховим удружењима и установама потпуну слободу дјеловања и јавног иступања, укључујући слободу усменог и писменог изражавања.

Члан 16

Католичка црква има право да оснива вјерске школе и образовне институције вишег ранга за школовање свештеника и пасторалних радника.
Питање других образовних католичких институција биће регулисано будућим уговором између страна.

Liberta di possedere, stampare, pubblicare e divulgare libri, giornali, riviste, oltre che materiale audiovisivo, come pure qualsiasi altra attivita connessa con la sua missione.

Члан 16

Католичка црква има право да оснива вјерске школе и образовне институције вишег ранга за школовање свештеника и пасторалних радника.
Питање других образовних католичких институција биће регулисано будућим уговором између страна.

Члан 17

Црна Гора признаје Католичкој цркви право на пасторалну бригу о католичким вјерницима који се налазе у оружаним снагама и у полицијским службама, и оних

Члан 18

У складу са принципом вјерске слободе, Црна Гора признаје основно право родитеља на вјерску поуку властите дјеце.

Имајући у виду више-вјерску структуру државе, као и текући процес законских реформи, могућност изучавања католичке вјере у јавним школама моћи ће бити регулисана једним будућим уговором између страна.

Члан 19

Католичка Црква има право да слободно оснива установе које ће обезбјеђивати каритативно дјеловање и социјалну помоћ, у складу са одговарајућим цивилним прописима.

Црквене установе или установе које су зависне од Цркве и намијењене социјално- каритативном дјеловању, регулишу се у складу са сопственим статутима и уживају иста права и повластице и имају исти положај који имају државне установе основане у исту сврху.

Црна Гора и Католичка црква ће се споразумјети о међусобној сарадњи властитих установа за социјално-каритативно дјеловање.

Што се тиче грађанских аспеката, установе наведене у ставу 1 овог члана ће се регулисати у складу са законским одредбама Црне Горе.

Quanti soggiornano negli istituti penitenziari, negli ospedali, negli orfanotrofi ed in ogni istituto di assistenza medica e sociale di carattere pubblico o privato.

Црна Гора и Света Столица ће рјешавати међусобним договором, дипломатским путем, све дилеме или тешкоће које би могле настати у тумачењу и примјени одредаба овог Уговора.

Мјешовита комисиј а, установљена у ту сврху, састављена од представника двију страна, ће расправљати о питањима од заједничког интереса која захтијевају нова или додатна рјешења, а своје приједлоге ће подносити надлежним властима на одобрење.

У случају да једна од уговорних страна буде сматрала да су прилике у којима је закључен овај уговор битно промијењене, тако да чине нужним неке промјене, бити ће започети одговарајући преговори са циљем да се он ажурира.

Члан 21

Овај Уговор, чији су црногорски и италијански текст једнако вјеродостојни, потписан је у два примјерка и бити ће ратификован према властитим процедуралним прописима страна. Он ће ступити на снагу у тренутку размјене ратификационих инструмената.

Потписано у Ватикану, 24. јуна 2011.

За Црну Гору За Свету Столицу

Предсједник Владе Државни секретар

Његове Светости

Segretario di Stato di Sua Santita

О УРЕЂЕЊУ ОДНОСА ОД ЗАЈЕДНИЧКОГ ИНТЕРЕСА ИЗМЕДУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ И ЈЕВРЕЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Влада Црне Горе и Јеврејска заједница у Црној Гори (у даљем тексту: Стране) имајући у виду:

ранију и садашњу улогу Јеврејске заједнице у Црној Гори,
спремност за сарадњу у циљу остварења добробити свих њених грађана без обзира на вјерско увјерење и националну припадност,
одредбе Устава Црне Горе, међународне конвенције и стандарде,
настојање да се уреде питања од заједничког интереса за односе између Владе Црне Горе и Јеврејске заједнице у Црној Гори,

сагласиле су се о сљедећем:

Члан 1

Влада Црне Горе и Јеврејска заједница у Цмој Гори, позивајући се на међународно призната начела о одвојености вјерске заједнице од државе и слободи вјере и националног опредјељења, обавезују се да ће у међусобним односима потпуно поштовати та начела и да ће међусобно сарађивати у циљу свеукупног духовног и материјалног развоја човјека, националне традиције припадника јеврејске заједнице и промовисања општег добра.

Члан 2

Црна Гора признаје правни субјективитет Јеврејске заједнице у Црној Гори, прије ступања на снагу овог уговора.

Јеврејска заједница у Црној Гори обавјештава о свакој статусној промјени надлежни орган државне управе ради уписа (евиденције) Јеврејске заједнице у Црној Гори и својих устројствених облика, у складу са законом.

Члан 3

Јеврејска заједница у Црној Гори има сјеђиште у Црној Гори и вјерску јурисђикцију за све јеврејске вјернике у Црној Гори, и границе њене јурисдикције поклапају се са државним границама Црне Горе.

Члан 4

Слободно уређивање унутрашњег устројства Јеврејске зајеђнице у Црној Гори, оснивање, мијењање и укидање својих организационих облика припада искључиво Јеврејској заједници у Црној Гори.

Црна Гора гарантује право Јеврејске заједнице у Црној Гори и њеним правним и физичким лицима да слободно комуникацирају и одржавају везе са јеврејским зајеђница других земаља и медјународним јеврејским институцијама.

Члан 5

Именовање, премјештај и смјена вјерских службеника у надлежности су Јеврејске заједнице у Црној Гори.

Јеврејска заједница у Црној Гори ће прије именовања рабина, о томе, на повјерљив начин, обавијестити Владу Црне Горе.

Члан 6

Црна Гора јемчи припадницима Јеврејске заједнице у Црној Гори слободу обављања вјерских обреда и вјерских послова.

Црна Гора јемчи неповредивост мјеста за вршење вјерског обреда: синагога и других за ту сврху регистрованих објеката. Само због важних разлога и са изричитим пристанком Јеврејске заједнице у Црној Гори и вјерске власти та мјеста могу бити коришћена у друге сврхе.

Надлежни органи Црне Горе могу предузети безбједоносне мјере у наведеним мјестима и без претходног обавјештавања надлежних вјерских власти у случајевима када је то неопхођно ради заштите живота и здравља људи или хитног спашавања добара посебне историјске и културне вриједности.

У случајевима одржавања вјерског обреда на мјестима различитим од оних наведених у ставу 2 овог члана (синагога и других за ту сврху регистрованих објеката), Јеврејска заједница у Црној Гори и вјерске власти ће обавијестити о томе надлежне власти Црне Горе, које че по давању сагласности обезбиједити јавни ред и мир.

Члан 7

У случају доношења наредбе за спровођење истраге против рабина или другог вјерског службеника због кривичних дјела предвиђених Кривичним закоником Црне Горе, судске власти Црне Горе че о томе претходно обавијестити Јеврејску заједницу у Црној Гори.

Члан 8

Као нерадни дани за јеврејске вјернике су предвиђени недјеље и сљедећи вјерски празници:

Pasha (два дана) и
Jom Kipur (један дан).

Стране ће се договорити о евентуалним промјенама нерадних дана, уколико се за тим укаже потреба.

Члан 9

Јеврејска заједница у Црној Гори има право да купује, посједује, користи или отуђи покретне и непокретне ствари, стиче и отуђује имовинска права, у складу са законодавством Црне Горе.

Имовина из става 1 овог члана води се као имовина Јеврејске заједнице у Црној Гори, у органу управе надлежном за послове укњижбе права на непокретностима, односно, код органа управе који води посебне регистре покретних ствари.

Имовина из става 1 овог члана која представља културну баштину Црне Горе не може се отуђити, нити изнијети из државе без сагласности Влађе Црне Горе.

Члан 10

Правна лица Јеврејске заједнице у Црној Гори имају право да оснују фондације. Њихова дјелатност врши се у складу са законодавством Црне Горе.

Члан 11

Реституција добара, одузетих или национализованих без одговарајуће накнаде, биће спроведена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Цмој Гори, уз претходни договор са компетентном влашћу Јеврејске заједнице у Црној Гори.

Ради утврђивања некретнина које треба пренијети у власништво или адекватно надокнадити, биће установљена Мјешовита Комисија, састављена од пређставника Страна.

Члан 12

Јеврејска заједница у Црној Гори има право да гради синагоге и друге вјерске објекте, врши реконструкцију постојећих објеката, у складу са законодавством Црне Горе.

Јеврејска заједница у Црној Гори одлучује о потреби изградње синагога или других вјерских објеката и предлаже локацију у договору и у складу с просторно-планским документом надлежних органа Цме Горе. Стране ће сарађивати приликом израде просторно-планских докумената у циљу стварања услова за изградњу или обнову вјерских објеката.

Стране ће спријечити или обесхрабрити сваки покушај изградње или обнове вјерског објекта који није у сагласности са правним поретком и законима Црне Горе. Влада ће пружити подршку реализацији пројеката који ће имати за циљ промовисање историјских, културних и духовних вриједности Црне Горе.

Надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу јеврејских вјерских објеката, које немају писано одобрење Јеврејске заједнице у Црној Гори.

Члан 13

Црна Гора јемчи Јеврејској заједници у Црној Гори, јеврејским вјерницима и њиховим удружењима и институцијама потпуну слободу дјеловања и јавног иступања, укључујући слободу усменог и писаног изражавања.

Јеврејској заједници у Црној Гори гарантује се слобода посједовања, штампања, издавања и дистрибуције књига, новина, часописа, аудио- визуелних материјала, као и било која друга дјелатност повезана са њеном мисијом.

Јеврејска заједница у Црној Гори има право да оснива и води у своје име радио и телевизијске станице, према својим нормама и принципима, у складу са законодавством Црне Горе.

Јеврејска заједница у Црној Гори има и приступ сређствима јавног информисања (новине, радио, телевизија, интернет) у циљу промовисања вјерских слобода.

Члан 14

Црна Гора признаје право јеврејских вјерника да оснивају удружења, у складу са законодавством Црне Горе уз претходну сагласност Јеврејске заједнице у Црној Гори.

Члан 15

Јеврејска заједница у Црној Гори има право да оснива вјерске школе и образовне институције вишег нивоа за потребе школовања вјерског особља у Цмој Гори.

Стране ће посебним уговором уредити питање стипендирања школовања одређеног броја црногорских држављана у образовним институцијама за образовање вјерског особља у Црној Гори и иностранству.

Члан 16

Црна Гора признаје Јеврејској заједници у Црној Гори право на бригу о својим вјерницима који се налазе у војсци и у полицији, и онима који се налазе у заводима за извршење кривичних санкција, болницама и другим здравственим установама и установама за социјалну заштиту и помоћ.

Посебна исхрана, припремом одговарајућих намирница за потребе јеврејских вјерника, обезбиједиће се у војсци, полицији, заводима за извршење кривичних санкција, болницама и другим здравственим установама и установама за социјалну заштиту и помоћ, као и институцијама у којима се обезбједује исхрана ученика и стуђената.

Члан 17

Заводи за извшење кривичних санкција обезбјеђују просторије за вршење вјерског обреда и вјероисповијести.

Државни тужилац или пређсједник судског вијећа може лицу коме је одређен притвор, односно лицу које се налази на издржавању казне затвора из оправданих разлога забранити ућешће у вјерском обреду. Директор Завода за извршење кривичних санкција, ако је то потребно, ради одржавања сигурности и реда може лицу које се налази на издржавању казне затвора привремено забранити учешће у вјерском обреду, о чему ће обавијестити представника Јеврејске заједнице у Црној Гори.

Лични духовни разговор лицу из става 2 овог члана не може се ускратити на вријеме дуже од трајања разлога због којега му је забрањено право учешћа у вјерским обредима.

Члан 18

У склађу са принципом вјерске слобође, Црна Гора признаје основно право родитеља на вјерско подучавање њихове дјеце.

Члан 19

Јеврејска заједница у Црној Гори има право да слободно оснива институције које че обезбјеђивати добротвомо дјеловање и социјалну помоч, у складу са законодавством Црне Горе.

Рад институција Јеврејске заједнице у Црној Гори или институција које финансира Јеврејска заједница у Црној Гори, а намијењене су добротвомом дјеловању, у остваривању те дјелатности, имају права као и државне институције основане у исту сврху.

Црна Гора и Јеврејска заједница у Црној Гори че се споразумјети о међусобној сарадњи властитих институција за социјално-добротворно дјеловање.

Дјеловање институција из става 1 овог члана регулише се у складу са законодавством Црне Горе.

Члан 20

Култума и умјетничка баштина Јевреја у Црној Гори, као и документи који се чувају у архивима и библиотекама Јеврејске заједнице у Црној Гори сачињавају драгоцјени дио цјелокупне црногорске културне баштине. Јеврејска заједница у Црној Гори жели наставити да доприноси друштвеној зајеђници и својом културном баштином, омогућујући свима које занима да то богатство упознају, да се њиме користе и да га проучавају.

Стране ће сарађивати у попису, заштити и унапређењу баштине из става 1 овог члана и старати се да она буде доступна грађанима у складу са прописима о заштити и очувању културне баштине Црне Горе.

Црна Гора и Јеврејска заједница у Цмој Гори ће рјешавати међусобним договором све спорове који би могли настати у тумачењу и примјени одредби овог уговора.

Мјешовита комисија, установљена у ту сврху, састављена од представника двију Страна, ће расправљати о питањима од заједничког интереса која захтијевају нова или додатна рјешења, а своје приједлоге ће подносити надлежним властима на одобрење.

У случају да једна од Страна буде сматрала да су се битно промијениле околности у којима је закључен овај уговор, тако да га треба мијењати, започеће одговарајуће преговоре са циљем да се он измијени.

Члан 22

Овај уговор се закључује на неодређено вријеме.

Члан 23

Овај уговор ступа на снагу даном потписивања.

За Јеврејску заједницу у Црној Гори Предсједник, Јаша Алфандари

За Црну Гору Предсједник Владе, Игор Лукшић

 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: