ИН4С

ИН4С портал

Свештеници из Цуца понос Катунске нахије и СПЦ

1 min read
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз молитвено учешеће епископа диоклијског г. Методија, служио је на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, са свештенством свету службу Божију у Цетињском манастиру.

Митрополит са свештеницима из Цуца

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз молитвено учешеће епископа диоклијског г. Методија, служио је на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, са свештенством свету службу Божију у Цетињском манастиру.

Митрополит и ђакон Игор Пешикан

Током богослужења, Игор Пешикан је произведен у чин ђакона. Митрополит је истакао да је ђакон Игор, поријеклом из Цуца од Пешикана и Поповића, род аКрста Зрнова Поповића, те да је ђакон цетињски и цуцки и да је добро да Цуце и Цетињани дјелају Божије дјело и настављају дијела предака преко својих свештеника и ђакона.

У свом обраћању вјерном народу, митрополит је пожелио благословен почетак Новога љета Господњег и додао да је Нова година управо Христос господ од Дјеве рођен и у данашњи дан обрезан по древном јеврејском обичају. Својим рођењем улио је у људску природу, свеукупну творевину, огањ вјечни и непролазни, Своју силу, доброту и мудрост.

Митрополит бесједи у Цетињском манастиру

„Зато прослављајући и благосиљајући Нову годину Господњу благосиљамо Онога који је подарио ту вјечну новост, Себе као вјечну новину и вјечну новост, Себе као вјечни живот – непролазност људске природе и људског бића“, казао је митрополит Амфилохије.

Данас у Митрополији црногорско-приморској има шест свештеника из Цуца који служе на понос Српској православној цркви, Црној Гори и Катунској нахији. Свештеници из Цуца су: Протопрезвитер -ставрофор Момчило Кривокапић; протопрезвитер–ставрофор Гојко Перовић; протопрезвитер Драган Пешикан; протопрезвитер Немања Кривокапић; ђакон Душан Биговић и ђакон Игор Пешикан.

Након богослужења приређен је традиционални новогодишњи сусрет митрополита Амфилохија са студентима и постдипломцима из Митрополије црногорско-приморске.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

11 thoughts on “Свештеници из Цуца понос Катунске нахије и СПЦ

  1. Velika sreća za Srpstvo u Kotoru i Boki je što je tu MoMo Krivokapić.Čovjek lider,koji je utemeljivač Srpstva koje se gubilo u godinama poslje 2 sv rata.Velika čast svima nama je da je on tu.Kao da ga je gospod Bog poslao u misiji koju obavlja.Nije lako bilo biti sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve u Kotoru.Svi su bili protiv Srpstva i komunisti,katolici,mnogobožci,montenegrini.Ali ih je sve pobijedio Otac Momo.Danas Srpstvo u Kotoru zahvaljujući njemu ima jake korijene.Velika je važnost za Srpstvo Kotora što je tu kao sveštenik i njegov najstariji sin Nemanja koji je veoma popularan u narodu.Dok je njih za Srpstvo nema nikakvog straha i srećni smo što se loza nastavila.Na mnogaja Ljeta.

  2. Када је укинута Пећка патријаршија 1766 године, од стране Турака, Митрополит црногорско приморски је преузео улогу ЕГЗАРХА- ЧУВАРА трона Пећке патријаршије и то је та посебност. Сасвим је нормално да је по ослобођењу дошло до уједињења једне свете и апостолске цркве. Што је дошло до династичког неспоразума између деде и унука је друга ствар.
    Тај неспоразум је искористио Ватикан и послао Балдаћија да завади браћу. Краљ Ниџо је узео оних 7 милиона народних, што је казао Медојевић и из виле пратио како се браћа кољу.
    Сада је опаснија ситуација него 1941, 1948 и уцијењени од стране запада, спроводе антисрпски сатанистички план. Старе дретве позивају на братоубиство. Поједини су били први Срби Црне Горе, па у конвертитском фукарлуку и шизофренији, чине кривично дјело.
    Велики број добрих Срба из нахија је убијен, а да нико није одговарао. Е ту је проблем. Зато лају, лажу и сикћу осокољени од Загреба и Ватикана, као и шиптарских нарко картела. Ко оде злим путем, повратка му нема.

    1
    3
  3. Bravo Cuce , ovo je dobro jer kada nasa sveta CPC vrati autokefalnost mogu se vratiti u prađedovsku crkvu , što će cinjet u tuđu .

    5
    1
    1. Ne mogu Crnogorci biti srpske metle tako da se ne bojim za ove Cuce, posebice Zrnovog roda.

      1. А чија си ти метла?
        Америчка? Шиптарска? Усташка?
        Или све то одједном?
        Ако си стварно Цуца, сјети се ријечи највећег српског ума:
        „Бог вас клео погани изроди, што ће турска (лажна) вјера међу нама,
        сучим ћете изаћ пред Милоша и пред друге српске витезове који живе докле сунца грије“.

        1
        3
    2. Neka te Cuca , ne mislis valjda da bi onoga Krivokapica primili u nasu CPC ???
      Ne daj Bože da mi je ono duhovnik , ajde ovaj Perović može , to je čovjek posvećen Bogu i jevanđelju , ali ono od Krivokapića je običan četnik !
      Ja i ono u istu crkvu nećemo !

      4
      1
  4. Mitar Pešikan (Tešnjevo kod Cetinja, 8. novembar 1927 — 8. jul 1996, Beograd) srpski filolog i lingvist, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bavio se onomastikom, dijalektologijom, leksikografijom i drugim oblastima jezičke nauke. Glavni je pisac Pravopisa srpskoga jezika (Matica srpska, 1993), koji se smatra i njegovim životnim delom. Bio je dugogodišnji upravnik Instituta za jezik SANU, posle smrti Mihaila Stevanovića i predsednik Uređivačkog odbora Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (Beograd, 1959– ), od XI do XVI knjige. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985., redovni od 1994. Dobitnik nagrade RTS za kulturu govora (1994) i nagrade Vukove zadužbine (1994).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net