Свештеник Миладин Митровић: Страдање уткано у српски идентитет

У условима савремених геополитичких изазова и непрестаних политичких притисака на Републику Српску, борба за очување националног идентитета постаје један од најважнијих задатака са којима се данас сусреће српски народ. Многовјековна историја постојања нашега народа свједочи нам, да смо као народ увијек били приморани да се кроз силне и над људске напоре непрестано боримо за очување своје националне смобитности и постојања. Принцип борбе за опстанaк, постао је карактерна особина која је увијек водила наш народ кроз тешка и турболентна времена њенога постојања.  Нема никаве сумње да се српски национални идентитет пред највећим изазовом свога опстанка нашао за вријеме титоистичко-комунистичкога режима, који је у једном одређеном тренутку пријетио да потпуно уништи нашу националну самобитност. Данас са пуним правом можемо говорити о томе да је комунизам био највећа трагедија у цјелокупној историји српскога народа, који је својим идеолошким дјеловањем чинио све да српски народ са својим изузетмо богатим културно-религиозним и историјским наслијеђем буде потпуно избрисан са лица Земље.

Систематски уништавајући искључиво српски национални идентитет и Српску Православну Цркву, комунизам је на такав начин оправдавао и рехабилитовао фашизам и усташтво, покушавајући да сву њихову одговорност пребаци на српски нрод. Сву трагичност овог болесног режима, која је у једном тренутку српски национални идентитет ставила на сам руб постојања, открива чињеница да смо зарад титоистичке идеологије више од педест година били спремни да затварамо очи пред хиљадама невиних жртава свога сопственога народа. Довољно се сјетити само стратишта у околини Бања Луке, Градине, Бијелог Потока и Дракулића гдје је само у једном дану било убијено 550 српске дјеце, да бих увидјели сву идеолошку поквареност комунизма који је брисајући српски идентитет брисао и све што је свето српскоме народу, па чак и жртве невине дјеце. А народ који не поштује своју прошлост нема право ни на свијетлу и успјешну будућност. Због тога је питање очувања свога идентитета одувијек било кључно питање опстанка и залог будућности нашега народа у цјелини.

Српски национално-културни идентитет опредјељује филозофију живота друштва нашег народа, чувајући национално достојанство, национални инстикт, духовну снагу народа и цјеловитост отаџбине. Српска национална самобитност и самосазнање припадности тој великој културно-историјској вриједности, основа и залог је нашег духовног јединства и очувања свога суверенитета. Из српског националног идентитета простиче не само припадност српскоме језику, култури, историји, традицији, него и вјековно свједочанство да је наш народ у своме националном етносу увијек био на страни правде, истине, високоморалих вриједности које су биле у многим историјским тренутцима очуване цијеном суровога страдања. Управо због тога наш национални идентитет је увијек био агресивно нападан и подвргаван систематском уништавању. У идентитет нашег националног бића уткано је страдање, а наше страдање је трн у оку онима који су вршили злочине над нама и данас га чине. Због тога жеља да сачувамо своју оргиналост као нација добија много већу тежину када схватимо, да кроз очување свога идентитета чувамо вјековну истину и својим идентитетом указујемо на неправде и злочине које које су неки учинили према нама.

Из свега више реченог, постаје апсолутно разумљиво зашто се и данас српски национали идентитет налази пред великим притисцима глобалистичких процеса. Опстанак српског идентитета не иде у корист онима који су свој сопствени иднетитет сахранили у Аушвицу, Јасеновцу, Дахауу. Српски национални идентитет за многе је данас неприхватљив јер буди тешке осјећаје савјети код оних који су своју културу, свој стваралачки потенцијал, своју интелектуалну мисао спалили у два свјетска рата оставивши иза себе више од 100 милиона убијених људи

Наша национална идеја је суштина наше нације. То је оно чиме се ми поносимо и око чега треба непрестано да се обједињујемо. Српски национални идентитет, у многоме је обликован истинама Православне вјере, која је уткана у саму суштину нашег националнога бића и једном за увијек опредјелила менталност наше народности. То сазнање припадности једној великој нацији, која је дала изузетно велики допринос развоју свјетскога друштва порађају благородна патриотска осјећања љубави и уважавања према успјесима и достигнућима своје нације и саме отаџбине у цјелини, а са друге стране нас обавезују на даљу борбу за очување српског националног идентитета и у овим заиста тешким и изазовним временима.

Пише:Свештеник Миладин Митровић, старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бањалуци и савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања

Прочитајте ЈОШ:

Отац Гојко Перовић: Парадокс Пажиновог закона је у томе што силом државе, лекс специјалисом жели да рјешава унутарцрквена питања

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: