Свештеник Ненад Илић: Ноћ у Москви и црвене петокраке на кулама Кремља

Баш сам дошао из крајности у крајност. Ништа грађанскије од Амстердама и ништа царскије од Москве.

Стигао сам у сред ноћи у Москву да са закашњењем од годину дана примим награду за мој роман „Цариградски друм“. Мислим не ноћас, сутра би требало. Тада нисам могао да дођем, а боље икад него никад.

Мада ће сада да ме придруже додели за ову годину неких других награда, али из истог сибирског круга је, па ето и мене као трапавог додатка.

Хотел ми је одмах поред Кремља па сам изашао мало да прошетам иако сам закаснио и два сата у односу на нормалне шетаче. Код њих је сред ноћи. Заборавио сам колико је овде све велико.

Прешироки булевари и огромна здања.

Иако сам, наравно, виђао фотографије, а био сам у Москви и раније, из неког разлога сам се запрепастио кад сам видео колико се у ноћи црвене петокраке на кулама Кремља. Једно поред другог и огромни споменик Светом кнезу Владимиру крститељу Русије и петокраке које нису никад скинуте, нова Саборна црква и огромни плакати са црвеноармејцима, а на све стране неки новогодишњи украси нешто као код нас па десет пута више, ови у облику шампањских чаша – као неких буржујских симбола, а све заједно…

Није лако разумети Русију

Организатори су ми написали да само треба да пређем улицу и да сутра поподне дођем на доделу у Државни библиотеку. Да би улицу прешао треба једно петсто метара лево или десно да одем до пешачког прелаза, а да прелазим ван прелаза нешто широко као Дунав по чему се непрекидно нешто котрља и у сред ноћи – нисам луд.

Па и кад све успем, треба да нађем салу у тој зградурини. После сам прочитао наставак обавештења – јесте Државна библиотека (названа наравно – Лењинова), али то јој дође као неки депанданс, Дом Пашкова, лепа стара зграда, умирујуће средње величине и нема везе са Лењином…

Јутро је паметније од вечери. Треба преспавати ову прву ноћ у земљи чуда.

Извор: Стање ствари, фејсбук страница свештеника Ненада Илића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: