Свети цар Николај: Руски Лазар

Вјероватно у цјелокупној историји свијета нема примјера жртвовања без икакве користи, какво је било жртвовање Светог цара мученика Николаја.

Срби не смију заборавити да је Свети цар Николај, без икакве користи за себе, а притом ризикујући мир за свој народ и државу, а самим тим ризикујући да изгуби круну и живот своје породице, ушао у рат, да би заштитио наш народ. Ушао је у рат за Србију, рат у којем је изгубио и државу, и круну, и породицу, и свој живот…

Савјест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човјек бити дужан човјеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни вјекови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су ријечи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти.

Смијемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са дјецом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смијемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?

Морал свјетског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у еванђелској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осјећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству Небесном?

Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се Цар Николај прилијепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас сједио на свом Престолу у Петрограду.

Али он се прилијепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и евангелског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове.

Још један Лазар и још једно Косово! Та нова Косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Ако је неко на свијету способан и дужан то да разумије, то Срби могу, и обавезни су да разумију. Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се са њом утјешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати.

Извор: Православна породица, Расен

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: