„Свети Георгије убива аждаху“ – породично злато Атељеа

Премијерна обнова представе „Свети Георгије убива аждаху“, по тексту Душана Ковачевића у режији Љубомира Муција Драшкића, коју ће нова глумачка подела извести сутра увече у Атељеу 212, велики је празник за ту кућу, истакла је данас управница Ивана Димић.

Ауторство остаје, све је као и на првом извођењу 1986. године, уз музику Вокија Костића, сценографију Петра Пашића, костиме Јасмине Нешић, снимљени глас Цунета Гојковића, али су сви глумци „ускочили“ у улоге својих претходника, појаснила је на конференцији за новинаре Димићева, која је била драматург приликом праизведбе ове чувене представе.

Драшкићеву поставку су према видео снимку обновили Бранимир Брстина, који је играо у старој подели и Александар Груден, који је био асистент режије и имао малу улогу редова (и некада и сада).

У драми о љубавном троуглу који се одвија у кланици Првог светског рата главне улоге – Ђорђа Џандара, Катарину и Гаврила Вуковића (које су прославили Петар Краљ, Дара Џокић и Драган Николић) играће Бојан Жировић, Софија Јуричан и Маринко Маџгаљ.

Димићева је казала да је имала велику срећу да пре готово три деценије добије шансу да ради на тексту таквог писца као што је Ковачевић, а да ју је сада задивило колико је та драма свевремена, актуелна и дубока.

Ковачевић је подсетио да му је као младом Борислав Михајловић Михиз, тадашњи драматург Атељеа, читао све драме у рукопису и да је био изненађен причом „Светог Георгија“ јер је мало изван његових дотадашњих комада који су били више налик на комедије („Радован ИИИ“, „Маратонци“…).
„То је трагична прича о једном догађају из рата, о људима из краја где сам одрастао. За мене је та драма значајна, може се рећи тестаментарна. Ту сам сажео трагедију народа у којем живим и смех, лепо и рузно, врлине и мане“, рекао је он.
„Када сам чуо за обнову, као посвету Муцију Драшкићу, сетио сам се свих људи са прве читајуће пробе. Данас ми је драго да ћемо им сви ми који смо преживели из тог рата махнути и поздравити их са овом новом представом, која настваља са новом сјајном генерацијом глумаца“, изјавио је Ковачевић.

У ансамблу је поново Дара Џокић (овога пута као Катаринина тетка Славка), а нови су Ненад Јездић, Бојан Димитријевић, Тихомир Станић, Гордан Кичић, Небојша Илић, Милан Михаиловић, Бранислав Зеремски, Ненад Ћирић, Владислав Михаиловић, Ерол Кадић, Радомир Николић, Ненад Хераковић, Андрија Кузмановић, Милан Никитовић и дечак Милош Кланшчек (Ване сироче).

Многи од ових глумаца учествовали су у старој „Аждахи“, ускачући у различите епизодне ликове, јер је представа била дуго на репертоару.

Брстина је изјавио да Атеље сутра износи пред публику „своје породично злато“, али да га неће продати.
„До 2005. године кроз представу је прошло 95 људи – глумаца, сарадника и техничара. Сада је придодато још око 30 људи. Ова представа је дело Атељеа, на њој су многи стасали и надам се да ће још дуго живети“, рекао је он.

Груден је истакао лепу атмосферу у раду на представи – и старој и новој. „Сећам се ондашње радости у ансамблу, коју сам осетио и сада. Такво заједништво одавно нисам видео“, додао је он.

Дара Џокић је приметила да није реткост да се у позоришту чувају добре и важне представе, а да је одувек постојала идеја да се ова стално држи на репертоару, а затим и план када су глумци постали престари за своје улоге.
„Желели смо да нешто што је обележило наше позориште буде део традиције и ове куће и књижевности и народа. Нешто што је тако вредно и драгоцено треба да траје“, рекла је она.

Жировић је изјавио да је посао био лак и да су за свега 15-20 дана ускочили у улоге, али и изазован због скривених замки за глумца који треба да поштује поставку и цео контекст, а да ипак буде свој и аутентичан.

Маџгаљ је додао да је за све њих премијера на сцени Атељеа врло свечан тренутак, али да су прву и то успешну проверу већ имали пре неколико дана на претпремијери у Бору. „Представа носи посебан емотивни набој, сви глумци воле и представу и своје ликове и публика је то осетила“, рекао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: