Свети Петар Цетињски и Владика Раде преклињу нас да се дозовемо памети и на слогу међу браћом

Пише: Јово Пејовић

Са мојим покојним ђедом по очевој линији спаја ме много тога, али прије свега име и Цетиње, али и моја ујчевина Мартиновић из Бајица и његова Кустудија са Мајстора. Обије су знамените црногорске породице чија историја краси Црну Гору. Зато је моја бол због трагичног догађаја на Цетињу и више од тога.

Свети Петар Цетињски и Владика Раде су најбоље знали менталитет Црногораца зато су нас преклињали, а и данас преклињу кроз своја дела да се дозовемо памети и позивају на слогу међу браћом. Данас се многи питају гдје се изгубила она Црна Гора чије су вриједности биле инспирација и путоказ за све оне који баштине његошевску Црну Гору.

Узрока је много, али остаје за изучавање како се пријестоница духовности Црне Горе одрекла Његошеве Црне Горе, као најбољег дијела своје историје и зашто је ушла у њено преиспитивање. Колико је комунистичка идеологија која је на Цетињу имала снажно упориште на то утицала?

Данас је Црна Гора притиснута уцјенама са свих страна да се придружи свијету који је инспиратор свеколиког зла, па и појава које су овдје пронашле погодно тле и чији резултат су пороци који су колико до јуче код нас били незамисливи. Политичке елите, бивше и садашње, као главни инспиратори насиља у Црној Гори коме свакодневно свједочимо, како у Парламенту Државе, тако и на јавној сцени, немају право да ову трагедију користе као средство за остварење или одбрану личних амбиција или позиција, а да при том занемарују и своју личну одговорност у креирању друштва гдје цветају насиље, корупција и криминал.

То се првенствено односи на шефа бившег режима и његове најближе сараднике као родоначелнике оваквог друштва, који још увијек нијесу положили рачуне за бројне злоупотребе у вршењу власти. Чини ми се да су се Цетиње и Црна Гора након крвавог пира на Цетињу смјестили у стихове Леса Ивановића:
“Мили дани, моји сни нестали
Као да сте сви у јутро неко
На каре се крадом укрцали
И отишли од мене далеко.”

Ово наше вријеме је одавно кренуло злим путем. Зато је цијена коју плаћамо висока. Заборавили смо да се домовина брани добротом и лијепим васпитањем, а не насиљем, мржњом, лажима, подјелама и малограђанштином које доминирају нашим временима. Мук који влада Црном Гором ових дана и бол који осјећа сваки часни грађанима Црне Горе је мала утјеха за породице трагично страдалих, али и порука да су наше душе у овим тешким тренуцима са њима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: