Свети старац Пајсије: Догодиће се духовне битке
1 min read
Слово блаженог старца Пајсија, са болом и љубављу о савременом човеку
Сада Бог попушта оштру опомену. Долазе тешка времена. Очекују нас велика искушења. Хајде да то озбиљно схватимо и почнемо да живимо духовно.
Околности нас присиљавају и присиљаваће нас да радимо духовно. Ипак, тај духовни рад ће бити цењен, уколико га будемо обављали са радошћу, по слободној вољи, а не због тога што нас на то наводи несрећа. Многи светитељи молили су да живе у нашој епохи, да се тако подвизавају.
Радујем се када ми прете обрачуном зато што не ћутим и што разобличавам њихове планове. Касно увече, када чујем како неко прескаче преко ограде у двориште колибе, моје срце почиње радосно да лупа. Али када ноћни посетиоци моле: „Стигао је телеграм, помоли се за болесног тог и тог! “, ја говорим себи: „Ево шта је! Изгледа опет несрећа!“
Кажем вам то не зато што ми је досадило да живим, него што ми је радосно да умрем за Христа. Хајде да се радујемо што данас имамо такву добру могућност. Оног, ко жели мучеништво, очекује велика награда.
У прошлим временима, када је почињао рат, човек је ишао у борбу са непријатељем, бранећи своју Отаџбину, свој народ. Сада се не боримо да би заштитили Отаџбину. Идемо у бој не да бисмо спречили варваре да спале наше домове, да исмеју наше сестре и нас обешчасте. Не ратујемо за националне интересе, нити за неку идеологију. Сада ратујемо или на Христовој страни, или на страни ђавола. Ко са ким – са расподелом снага је све потпуно јасно. У време окупације, био си херој, ако ниси салутирао немцу. Сада си херој, ако не салутираш ђаволу.
Овако или онако, предстоји нам да угледамо страшне догађаје. Догодиће се духовне битке. Свети ће се још више просветити, а погани ће се још више опоганити (Апок. 22, 11). Осећам утеху. Очекују нас несреће, и наша борба има цену, јер сада непријатељи нису Али-Паша, ни Хитлер, ни Мусолини, него сам ђаво. Зато ће и наша награда бити небеска.
Бог, као Бог Благи, да управи зло на добро. Амин.
Том 1. Са болом и љубављу о савременом човеку
Старац Пајсије Светогорац
Са руског Ива Бендеља
Портал «Православная жизнь»
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
мало литературе, време је поста
…“Сви су људи позвани и Бог хоће да се сви одазову. И многи, врло многи, већ су се одазвали у току минулих векова и још ће се многи одазвати. То ће бити тако велики сабор као кад би песак оживео у људе. Тај сабор описује тајновидац Јован овако: „Потом видјех, и гле народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред Јагњетом, обучени у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховијем“ (Откров. 7, 9). То празновање, та радост, нити је земљи позната нити доступна. То је празновање љубави, која ваистину превазилази сваки ум и сваку машту. То је неизмерно неизбројиво царство Христово.
98. Пази, кћери моја, и не превари се. Колико је велика љубав Јагњетова према онима, који са страхом и љубављу очуваше Очев позив на свадбу Сина, толико је страшан гњев Јагњетов на оне, који тај позив примише али се не одазваше; или га вратише, или поцепаше, а позиваче – апостоле, мисионаре, свештенике – намучише. Јер када Јагње Божије победи све зверове, у људском и нељудском облику и јави се свету, тада ће они ужаснути викати „горама и стенама: падните на нас, и сакрите нас од лица Онога што сједи на пријестолу, и од гњева Јагњетова“ (Откров. 6, 16). Праведна је али страшна освета изневерене љубави…“
…“И као што први човек, који дрветом преступа уведе смрт…“
јашта су него знали, наши стари… у Херцеговини има она „није школа кењац“, а блаженопочивши владика Николај нам је растумачио да
…“образован је онај ко има образа. Мала знања добијају се учењем. Велика знања добијају се вером и поштењем…“+
блаженопочивши Жарко Видовић, вели,…
…“– државе, од којих је мисао начинила субјект, теже да се неограничено шире и да постану империје;
– култура има потребу да се претвори у тзв. универзалну културу и потом цивилизацију која жели да све потчини својим „вредностима“;
– црква, која је заправо духовна заједница, постаје клерикална организација моћи, као нека политичка партија, а када је клерикалци још замисле као универзалну „заједницу“, онда она постаје „света“ (и светска) држава;
– нације, уместо да буду заједнице саосећања окупљене око свог духовног центра и да теже успостављању мира међу осталим нацијама, оне (у метафизици) настају делатним моћима институција световности, па зато имају усађену потребу да се шире постану ратне формације у сталном сукобу са другим нацијама;
– филозофија се у својим крајњим дометима претвара у идеологију;
– језик, као систем обичајности потекао из потребе замене непосредног показивања, постаје „кућа битија“;
– институције световности се обоготворавају, а Бог постаје само појам потребан таквом, метафизичком мишљењу… а пошто је тада Бог само потреба мишљења, оно га, таквог, заиста непостојећег, кад-тад истим тим мишљењем мора укинути;
– човека и све у свету дефинише положај у космосу, па је човек метафизичким мишљењем упућен на свет и на вољу да га савлада и постане надмоћан над њим, те из моћи ума рађа технику којом ће покушати да овлада тим светом, да влада над другим људима, баш као што нација жели да завлада другом нацијом, а цивилизација другом цивилизацијом све док не постане „универзална“, па ће и тада, нарочито тада, покушати да завлада целом планетом и космосом. Но, мишљње је ограничено на онога који мисли, па тако човек мишљењем и у мишљењу може скоро све – само не може оно што је за правог философа најважније, да мишљењем сагледа самог себе и дође до самоспознаје.“… е, „ту почиње Бог и сновиђење“
+„гласови мртвих нису мртви гласови…“
+“Бог ће помоћи, ако буде имао коме“, говорио је блаженопочивши патријарх Павле
ладовину смо ухватили под собом, не ваља, а не може на силу Добро, Бог није стечајни управник, дао нам је слободу
опасно ћемо пострадати, па ће то доћи на мјесто, “ па с њим, Боже, крени из почетка“…
е, онда ће се у правом кључу читати, чути и осетити оно што нам поручују они чији гласови нису мртви, Прави Наши бити у свим школама, да сећајући се свега, памтимо и никада не заборавимо ЦЕНУ
цена се плаћа увек, за све, питање је само коју цену смо спремни да платимо
…“Пред Ускрс једног благог пролећа јездила су три ландау фијакера из Сарајева ка манастиру Милешеву. Путници су били угледни Срби из Сарајева, који су за време Првог светског рата дали завет Богу, да ће у случају српске победе над Аустријом поћи у овај манастир, и над гробом Светога Саве принети благодарност Господару. То су били људи познати и уважени, који су са уласком српске војске у Сарајево ослобођени из тамница, надживевши многе хиљаде своје православне браће из Босне, која кончише свој живот страдањем и мучеништвом за своју веру, име и слободу.
Било их је свега дванаест, међу којима и четири госпође. Ми их нећемо све именовати, изузев тројице најпознатијих. Један је био Павле Сарајлија, од знаменитог оца Јове Сарајлије, трговца тканина и свиле; други др Петар Сумрак, стари лекар сарајевски, а трећи Марко Кнежев, национални радник и добротвор…“
http://www.pravoslavie.ru/88721.html
https://svetosavlje.org/kasijana/2/
http://www.dragas.biz/oprost/
…“Папа Иноћентије III је изјавио на латеранском сабору 1204 да је неморалност свештеника крива за победу јеретика у Јужној Француској.
Покушао је да реши тај проблем са католичким свештенством, хтео је да их промени, али није успео.
Шта да ради? Како да спречи ширење катарена, који су устали против неморалности католичких бискупа и свештеника?
Ако већ не може своје свештенсво да промени, папа је решио да се енергично обрачуна са јеретицима.
То му је било лакше .
Разаслао је писма прелатима и господарима Провансе, заповедио им да похватају јеретике, да их спале и да им одузму имовину, коју ће црква преузети.
Обећао је световној власти, онима који прихвате да служе папству – опрост свих грехова!
Ако се не буду одазвали на крсташки рат против јеретика,свалиће на њих проклетство.
Одзив није био задовољавајући. Папа није хтео да одустане.
Одлучио је да мотивише крсташе.
Поред опроста греха, обећао им је удео у отетим имањима јеретика.
Крсташи су одушевљено кренули да изврше папине одлуке.
Папа посла једно посланство од три калуђера.
Који су имали папино пуномоћје над црквеним великодостојницима и земаљским владарима.
То је био почетак прве папске инквизиције.
Која је искорењивала опасне идеје јеретика и утеривала страх посрнулом католичком свету.
Папа није могао да спречи неморал својих бискупа и свештеника.
Опрост греха није мотивисао ни грешне световне велможе да се ангажују.
Подела опљачканог плена је било нешто много конкретније и примамљивије.
Јеретици су побијени и имовина им је отета.
Бискупи су и свештеници били задовољни.
Докопали су се имовине и остали су неморални…“
Hvala vam oče Pajsije za nebesku nagradu . Još nije vrijeme za nebo . Bog nas je dao na Zemlju da učinimo zemaljske poslove . Ako bi se ,ne daj Bože, desilo da svi pođemo na nebo ko će onda dočekati Hrista . Kumim Vas Bogom , oče Pajsije ,ne zakivajte klinac raspeća .Sve više krvari Jagnje. Dosta je krvarilo Jagnje. Ne želite valjda da Hristu , prilikom povratka na Zemlju , salutira đavolov puk .
Oče , razdvajate Hitlera od đavola. Pokušavate da razdvojite i nas od svojih umnih predaka.
Moramo se držati pameti i iskustva dobrih predaka. Ne treba žuriti na nebo. Teba se spremiti za Hristov povratak
Đavo se ženi Oče . Ne šaljite nas đavolu u svatove . Spremite nas za svadbu Jagnjetovu .