Свети Василије Острошки узор хришћанске љубави

Пише: Протосинђел Иларион Ђурица

Свети Василије Острошки Оногошки диван је узор љубави према Цркви, отаџбини и слободи. Живи у Христу Богу у освештаном целомудрију и саосећа са страдалнима, најпре црногорскохерцеговачким народом, али и свим другим народима. Њему су били блиски сви српски католици и српски муслимани. Штавише, свети Василије, како у најтежим часовима наше историје под османлијским ропством, тако и данас нам је постао моћни и дивни покровитељ. Ево и његови Црногорци и Херцеговци љубе вазда своју отаџбину и свој народ, те и народно добро и народну будућност. Доказ томе су литије у Црној Гори, али и свакодневне молитве наше помесне Српске Цркве. Најупечатљивије управо о љубави према отаџбини проговорио нам је овај наш велики апостол Немањине Зете и Захумља. Сви православни се, по овом духовном веледуху, морају сматрати позваним да у односу према српском народу свесно потврђују из нараштаја у нараштај сва заједничка добра.

Светитељ је све веште за јавне народне дужности и добро упућене у веру и хришћанску науку подстицао да се прихватају ослободилачке борбе против Турака. Ту борбу су ревносно обнављали и помагали херцеговачки свештеници предвођени дичним попом Николом Ђурицом. Ту борбу нашег народа помагало је народно родољубље које је и утирало пут светом Еванђељу. Предводник у боју, поп Никола је говорио својим устаницима, четницима, против самовоље и нетрпељивости појединаца или група и соколио их је с љубављу на јуначку храброст, да би се сви посветили добру свих. По Светоме, Црна Гора и Херцеговина, заувек су огњишта Српства, као и светог мучеништва, из нараштаја у нараштај. Сви Срби треба да гаје великодушну и верну љубав према отаџбини, али без духовне крутости (прелести), морају да сагледају добро сваког огњишта. Сви Срби, по Светоме, треба да у својим политичким приликама постану свесни своје изабраности, свог племства и свог позива и части господе хришћанске. То племство са наших висина је до данас свесно свог позива на светост. Оно и данас даје добар пример, развијајући у себи савесне дужности, прегалништва и јунаштва, те и залагања за општенародно добро. Ту сву духовну усправност ваља показати у добрим делима. Светитељ Василије упућује српске прваке, кнежеве, војводе, сердаре и другу господу ‘ришћанску да делима покажу како је немогуће ускладити власт Агарјана са српском слободом.

Свима Србима, као и данас, неопходно је јединство са духовним плодовима разноликости. Наш народ по овоме Светоме треба да се избори за опште добро, а да нико властиту корист не претпостави општем добру.

Светитељ Василије је упућивао све виђеније Србе – кућевиће, кућиће против неправде, зулума и насиља, па и против самовоље и нетрпељивости појединаца или група. И соколио их је са љубављу на јуначку храброст, да се посвете добру свих. За светог Василија Црна Гора и Херцеговина су завек несагорива огњишта Српства, али и мучеништва. Мученичке палме и ауреоли су заувек велики дарови Цркве од Самога Цара Мученика Господа нашег Исуса Христа. Често је у свакој српској жртви бивало двојако мучеништво: мучеништво чедности и вере тих светих јунака. За светог Василија сви Црногорци и Херцеговци били су и остали Христови војници праве вере. А и сам Свети је био и остао велики духовни пастир и чудотворац. Као духовни пастир био је непосредни ава свима и несумљиво један од наших највећих светих веледухова. Светитељево духовно дело је својеврсна опорука нашем народу. „Јер и ми бијасмо некад неразумни, непокорни, заблудели, робујући разним пожудама и насладама, проводећи живот у злоби и зависти, гнусни, мрзећи један другога“. (Тит 3, 3). Ево, и народу острошког свеца Божијег се пројављује вековна доброта Бога Спаситеља и његова љубав према свима, па се молимо да ће нас свети Василије оправдати пред Богом и да сви будемо наследници вечног живота ком се надамо.

Свети отац наш Василије био је и остао наша велесила на небу, јер је Господ обилно благословио сва чудесна дела његова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: