Свети владика Николај: Савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују
Савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови, ни покољења.
То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави него ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати да иду у смрт.
Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је руски цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?
Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству небеском?
Руси су у наше дане поновили косовску драму. Да се цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству небеском, к Царству небеских жртава и јевангељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чеда, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова косовска епопеја открива ново морално богатство Словена.
Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу и обавезни су да разумеју. Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се с њом утешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати.
Јул 1932, Београд
Извор; (Петровград.орг)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
https://www.youtube.com/watch?v=JLTdiZsfjNo
Родна Србијо,
сестро Русије Велике
Какав тешки крст
носиш ти на себи!
Под ударом хорде
немилосне и дивље
Ти си искрварила
у мучној борби…
Рођена Србијо,
ми са тобом страдамо
Љубљена сестро,
ми верујемо, као и ти,
И молимо се са тобом,
и тврдо верујемо,
Да Бог ће нам помоћи,
да понесемо своје крстове…
Храбри се, трпи!
Бог је у правди, а не у сили,
И правду свету
опет ће показати Божанство:
Христос беше на крсту, пострадао и био у гробу,
Али тамо је и показао Он
Правде тријумф!
https://www.youtube.com/watch?v=CFvagZyxCls
Hvala Bogu sto narodu Srpskom podari Svetog Vladiku Nikolaja!
Duboke riječi vladike Nikolaja.
Prestigoše nas Rusi u mučeništvu, … u broju Svetih kod Gospoda.
Stvarno, kad gledam sudbinu nas Srba i Rusa, smjenjuju se stradanja i poniženja od Svijeta.
Veliki vladika Nikolaj je mislio na carsku Rusiju, a ne na boljševističku i komunističku.
Мислио је и на краљевину Србију а не на Брозову прћи*у.
Pored ovakvih velikana duhovnosti….Jedan Miraš izrod gradi „crkvu“ umjesto KRSTA ….NATO zvijezdu na vrh postavio..umjesto Sv.Ikoni on se dolaru moli Đukanovic mu i kum i brat po smradu se poznaju
E,kod Jokovica,Lalosevica,Ivanovica i ostalih smr*dova iz SNP-a je sasvim obrnuto…presli oni ili u katolicanstvo ili u islam….kako koji.