Светиње тајкунима народ Ватикану

Пише: Мишо Вујовић

“Све се пере осим образа и крвавих руку”, говорили си стари Црногорци, ”крв је људска ‘рана наопака”, додаје Његош”.

Времена су се у многоме променила. Свет се обезличио или обезобразио у сваком смислу, само су руке остале крваве. Крв је најпрофиталнији бизнис. Кроз ратове, дрогу или лекове. Небитно. Власници су исти само је структура стафа различита.
“Ђед ми је био Србин, отац Србин и ја сам био Србим”, изјавио је Господар.
Чак и када је еволуирао у Црногорца био је поносан на своје српско порекло. Дичио се што раме уз раме са Милошевићем брани тековине СФРЈ, заклињао се на верност српској цркви, клицао српском Дубровнику у “рату за мир”, мрзио усташе, четнике и стопостотне Црногорце, заветовао се одбрани Косова остављајући аманет поколењима, Црном Гором тече Зета ускоро ће и Неретва, истањили смо авнојевске границе између Црне Горе и Херцеговине и Црне Горе и источне Босне…Тако је говорио Он.

Данас је отворио пандорину кутију мржње према нацији са којим се некада поносио. Његови следбеници сикћу шаљући отровне стрелице.

Неки би клали “стоку српску”, “српчад” им сметају, други би живе палили “говеда” у храмовима.
Ништа ново само су време и локалитет измештени. Источна Херцеговина није далеко. Црне кошуље су у црно завиле читава села. Истрага Срба је трајала у неколико махова у прошлом веку.

У Црној Гори није било црних легија али црних идеја јесте. Секула Дрљевић, је оживео не само кроз оскрнављене стихове химне “Ој свијетла мајска зоро”, већ кроз покличе проклијалог мрака чији праменови лагано захватају Црну Гору изобличену у Црвену Хрватску чији допринос у стварању велике Албаније неће бити безначајан.
Господар – камелеон беспрекорни слуга јачег увек је спреман пљуне у вис ако је то исплативо. Запљунуо је небројено пута сопствено огледало. Себи у лице и онима који га следе. Његово зрцало толико је конвертитском слузи улепљено да му се само нос и очи назиру. Од свега што ради истинити су кашаљ и зној на његовом лицу и новац у препуним џеповима. Све остало је профитабилна лаж.
Нову предизборну кампању за следећу годину почео је хомогенизацијом мржње, бранећи државу и националну самобитност. Он је објавио рат народу и цркви. Епилог може бити : “До истраге твоје или наше”!
У темеље новог идентитета решио је да сахрани све о чему се може спотаћи тај нови идентитет. Асимилација и прогон су неминовни у том процесу. Али и рат! Питање је ко ће за неколико стотина евра пуцати на народ бранећи клептомански режим.
Тај темељ идентитета, ископан испред бункера у коме покушава да зазида серију убистава нарко кланова који се истребљују у присуству власти. Да покрије пљачку и приватизацију државе, афере, које попут шупљег корита, цуре на све стране. Рат са Црквом баца ма маргину сва непочинства његове власти. Газде са Запада на ове бруталне потезе гледају благонаклоно због јасне поруке Србији и Српској православној цркви да отимање Космета није најгоре што вам се може догодити. А он је увек јахао на крилима јачег.
По опробаном рецепту “завади па владај” уместо да положи рачуне народу он покушава још једном, као и време референдума, да заигра на карту угрожености нације и државе.

Како више нема такмаца на развијеној политичкој сцени, шансе да се арогантни опоненти уједине су никакве, остала је једино српска црква као потенцијална брана злу које носи малодушни дух времена надуваног похлепом и грамзивошћу.
У чему је поента? У чињеници да се иза сваке идеологије крије интерес. Профит!

Манастир Острог дакле треба приватизовати. Цетињски претворити у музеј. Филармосу, руку Светог Јована Крститеља и део часног крста тапнути Малташким витезовима или неком тајкуну, вредну имовину Цркве конвертовати у грађевинско земљиште и на крају целокупну паству удомити Ватикану, подразумева се без територија природне Албаније.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: