Светиње
Славне виоре заставе,
Носе их свете литије,
И овај пас да прославе,
Пишу се опет житије.
Жабљак
Славне вијоре заставе,
Носе их свете литије,
И овај пас да прославе,
Пишу се опет житије.
Ђе текло, опет жубори,
Буди се гора камена,
Тврд ли је камен у гори
И вјера чиста, стамена.
Тврд ли је завјет предака,
Што ђецу с Неба заклињу:
Брука је болест опака,
Не дајте ђецо светињу.
За част смо, ђецо, гинули,
С поносом да нас помињу,
Не дајте, јесте ли чули,
За живу главу светињу.
Разговор вјечност купује,
Ђед унука опомиње,
Небо се само радује,
Чувај нам чедо светиње
Невен Милаковић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Од како се љуцка нога овом земљом креће ни државе мање ни срамоте веће.не дамо светиње што столују на цетиње…заиграло српско коло с мора на дунаво…
Majka mi je iz Crne Gore, veci deo porodice mi je tamo. Nikada se u nasoj kuci nije pominjalo da li smo Srbi ili Crnogorci, zato sto je to jedna dusa, dva oka u glavi. Strasno me pogadja ovo stanje, zato sto smo mi sa Kosova videli sta se desava kada se unese nesloga medju ljude. Svaka cast pesniku, uvek mi u ovakvim situacijama padne na pamet moj djed! Necu dalje nista reci, bruka je bolest opaka!
Ne daj, Nešo, Rog Ćerića i Tablju Bešlića, za srpsku đecu ne brini !
Oda Muratovoj zastavi!
Zbilja niko nema što srbin imade.
Ti poranio, jos se nisi umio!
Браво!
Bilo bi lijepo i dobro da ova fotografija sa litije na Zabljaku, koja je obisla cijeli svijet, da ta fotografija bude moto-plakat za buduce litije i u Crnoj Gori i van Crne Gore…
To je samo moja sugestija.
Slazem se Marija
Vrlo lijepi stihovi ! Poezija iz srca!