Светлана Цеца Бојковић: Бјекство из реалности је привилегија умјетника

Посљедње двије године, откако се дефинитивно вратила у Београд, наша прослављена глумица, Светлана Цеца Бојковић, игра у представама Народног позоришта „Ричард Трећи“ и „Дом Бернарде Албе“, у Атељеу 212 представу „Моја ти“, а обновљену „Госпођу министарку“ у режији Милице Краљ са ансамблом бањалучког Народног позоришта.

Ослањајући се на изузетно богато животно и професионално искуство, глумица је, у интервјуу за „Вечерње Новости“, изнијела низ драгоцјених опсервација о глуми, Финској, као и стању у нашем друштву.

Тако, сагледавајући укупну климу у годинама њене борбе за афирмацију у свијету глуме, и упоређујући тадашње стање ствари са садашњим, Бојковићка истиче:
„У оно вријеме пружана је подршка младима да се баве лијепим стварима… Од тренутка кад уђете у ансамбл, о вама су водили рачуна, његовали су вас и пазили да се лијепо и постепено развијате, што данас није случај – због чега је младим глумцима много теже. Данас се много снима, али има и много површности, што нажалост публика често не примијећује јер, жељна домаћих садржаја, гледа све што јој се прикаже. Ситуација није баш повољна за овај наш позив“.

Будући да је доста времена провела у Финској, није пропустила прилику да изнесе своје импресије о тој земљи, тамошњој културној сцени, позоришној и филмској, али и о менталитету и систему. У том контексту, апострофира чињеницу да су тамошња културна, па и позоришна сцена, врло развијене. Такође, сматра и да је образовни систем фантастичан, народ васпитан, те да је стрпљење људи невјероватно.

Ипак, каже да се најпријатније осјећа међу својима:
„Када ходам Београдом пуни су кафићи, људи расположени. Исто тако, и у Републици Српској видим ограничен круг људи, а они су заокупљени својим стваралачким послом. То је можда нека врста ескапизма, чиме смо ми умјетници привилеговани у овом животу – приликом да бјежимо у неки љепши, бољи свијет него што је овај реални“.

Сагледавајући проблеме са којима се сусреће савремени човјек, закључује да њој много више одговара спорији ритам живота, у којем има времена да прочита, а можда чак и напише нешто квалитетно. Сматра да је технолошки развој значајно допринио отуђењу човјека, те да друштвене мреже веома негативно утичу на све области људског живота и дјеловања.

„Све се страховито убрзало, људи немају времена да се осврну и да размисле. Човјек је преоптерећен, није му омогућено више времена за промишљање, за себе“, оцјењује легендарна глумица.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: