Светом старцу Вукашину настрадалом у Јасеновцу од стране Усташких џелата

Аутор: Радојица Брајовић

СРБСКОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ
СПАСОЈУ МАНДРАПИ (Светом старцу Вукашину настрадалом у Јасеновцу од стране Усташких џелата)

Поносита земљо Херцегова
Крвљу Србском натопљена светом
Тужна пјесмо мојих тешких снова
Означена небескијем летом

Србска рано још увијек фрешка
На коју се сипа тона соли
О судбино проклета и тешка
Пуна ли си страдања и боли

Потоцима Србска крв се лила
Страдало се за Крст и за Бога
Кад је рука људског ништавила
Непочинства урадила многа

Када секта клетог Ватикана
Православљу ногом за врат стаде
Држећи се пакленога плана
Србима се угасише наде

Али наши бесмртни хероји
Не пустише јаука ни плача
На бранику вјере Србин стоји
Не плашећ се Усташких кољача

Међу њима један старац бјеше
Што крв света из рана му капа
Анђели га на небеса тјеше
А зваше се Спасоје Мандрапа

Из Клепаца бјеше родом села
Малог мјеста крај Чапљине града
Судбина је црна тако хтјела
Од Усташког ножа да настрада

Не хтје старац да главу повије
Не даде му виша Божја сила
Дог га кама уморила није
Љута кама Франетића Жила

О како се крвник насладио
Над мукама овог горостаса
Па и очи кад му је вадио
Србин није пустио ни гласа

Но му рече старац Вукашине
Кад је чуо да се крвник слади
Једанпут се свакојако гине
Само сине свој посао ради

Кад ријечи кољач ове зачу
На очи му паде црна слика
До смрти га прогањаше светост
Великига Србског мученика

Што одлеће Анђеоским летом
Међу свете мученике наше
Уз кољено Василију Светом
Који у ред бесмртника сташе!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: