Светски програм за храну: Осим коронавируса свету прети и пандемија глади

„И пре него што је коронавирус постао тема, говорио сам да би у 2020. години могли да се суочимо са најгором хуманитарном кризом од Другог светског рата, због многобројних разлога„, рекао је у уторак извршни директор WФП, Дејвид Бизли.

Тој организацији, која је у 2019. добила 8,3 милијарде долара, у овој години је потребно између 10 и 12 милијарди долара да би успела да спроведе планиране операције.

Када се ради о континентима, у Латинској Америци и Карибима је угрожено осам земаља, односно 18,5 милиона људи, на Блиском истоку 10 земаља или 43 милиона, у Европи само једна земља илити пола милиона људи, а у Африци чак 36 земаља, тј. 73 милиона људи.

Које су земље најугроженије?

На првом месту је то Јемен, који је и пре рата на његовој територији био једна од најсиромашнијих земаља у арапском свету. Но, од интервенције коалиције предвођене Саудијском Арабијом, против јеменских Хута 2015. године, ситуација се додатно погоршала.

„Како се конфликт продужавао, тако је све већи број људи био на удару. У Јемену смо 2016. пружили помоћ можда за три од четири милиона људи. Данас тај број износи 12 милиона„, рекао је за ББЦ Ариф Хусеин, главни економиста и истраживачки директор WФП.

Оно што додатно погоршава ситуацију је чињеница да је WФП раније овог месеца морао да проследи помоћ у подручја која контролишу Хути, упркос упозорењима неких земаља да Хути опструишу испоруку помоћи.

Јемен је раније овог месеца пријавио прве случајеве оболелих од Цовид-19, док су истовремено агенције УН за помоћ упозориле да би вирус који тренутно потреса цео свет могао јако брзо да преплави ту земљу, са веома лошим здравственим системом.

Друга земља на удару, према WФП, је Демократска Република Конго, која се у више од 25 година суочава са оружаним конфликтима у деловима своје земље.

Више од 15 одсто популације те земље може се сврстати у групу „озбиљно угрожених људи када се ради о неухрањености“. Они спадају у групу од око 30 милиона људи у ратним зонама широм света који, скоро апсолутно, зависе од хуманитарне помоћи.

Хусеин је навео да је скоро две милијарде долара потребно да би се обезбедила храна за те људе у наредна три месеца.

Демократска Република Конго, такође, има пет милиона интерно расељених лица и више од пола милиона избеглица из суседних земаља.

Оно што додатно компликује ствар је и чињеница да људи у ратним зонама немају пуно могућности да одржавају хигијену, што се у случају пандемије коронавируса суштински препоручује.

Земља високог ризика од глади коју WФП истиче је и Венецуела, чији проблеми нису изазвани ни ратом ни климатским променама, већ економским проблемима.

Иако Венецуела има највеће светске резерве нафте, у јануару прошле године хипер-инфлација у тој земљи достигла је 200 посто, због чега је буквално „обезглављена“ трећина популације.

Тренутно посебно тешка ситуација у тој земљи, у вези са коронавирусом, изазвана је „масовним егзодусом“ здравствених радника, како наводи WФП.

Но, то није крај проблема. Око 4,8 милиона људи, или око 15 одсто популације, напустило је Венецуелу последњих година, а стотине хиљада тих миграната буквално гладују у суседним земљама.

Најмлађа призната светска земља, Јужни Судан, који је 2011. добио независност од свог северно-суданског суседа, после дуготрајних ратова није се примирио, те је само после две године, 2013, ушао у нови конфликт.

ВФП упозорава да је глад у Јужном Судану најгора од 2011, јер се тренутно 60 одсто популације бори да се свакодневно прехрани. Оно што додатно погоршава ситуацију су ројеви скакаваца који су уништили усеве широм источне Африке, а који су недавно стигли и у Јужни Судан.

„Ако Цовид-19 до сада и није био нека прича, пустињски скакавци ће постати највећа прича„, упозорава Хусеин.

А имајући у виду да је Јужни Судан једна од светских земаља највише зависних од нафте, Хусеин предвиђа да ће та земља бити додатно посебно погођена падом цене „црног злата“ на светском тржишту.

Оно што је охрабрујуће је чињеница да у Јужном Судану, према Џонс Хопкинс универзитету, има само четири забележена случаја коронавируса.

Посебно угрожено глађу је и становништво Авганистана, земље која је већ две деценије у рату, након инвазије САД 2001.

Данас, више од пола његових становника живе испод границе сиромаштва, а више од 11 милиона људи се сматра посебно угроженим када се ради о неприступачности храни, према WФП.

Према подацима авганистанске владе, у тој земљи има више од 1.000 потврђених случајева коронавируса.

Како ББЦ оцењује, упркос чињеници да број потврђених случајева није велики, и број тестираних такође није велики, здравствени систем је озбиљно угрожен деценијама ратова који су потресали Авганистан. Такође, додатно је угрожен повратницима из вирусом угроженог Ирана током марта, којих је било више од 150.000, док се стотине хиљада Авганистанаца вратило и из Пакистана.

Но, ни земље у лошем економском стању и са малим просечним платама неће бити ништа мање поштеђене, јер ће многи људи остати, и већ јесу, без посла, због дуготрајног карантина, чији крај се још не назире.

НСПМ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: