Сви детаљи пандемије: Ко је посебно угрожен због коронавируса

Коронавирус ће се наредних недјеља и мјесеци ширити великом брзином и инфицираће се двије трећине грађана. На томе се ништа неће промијенити ни када постане топлије и када прође класичан период грипа, каже Кристијан Достен, главни вирусолог берлинске клинике Шарите.

Додуше, инфекција ће код већине инфицираних имати благ ток. Тако ће већина људи на јесен, када се очекује сљедећи талас прехлада, већ имати антитијела против САРС-ЦоВ-2.

Зашто се посебно морају заштитити старији људи?

Најугроженији ће и даље бити старији људи, код којих стопа смртности од 65. године навише експоненцијално расте. У Кини је, на примјер, стопа смртности међу инфициранима старим до 40 година – 0,2 процента, између 70 и 79 година – 8 процената, а међу старијима од 80 година – 14,8 процената, преносе Агенције.

Зато би сљедеће недјеље требало повести рачуна прије свега о заштити старијих људи, посебно оних који су већ обољели, или су били обољели, од неких других болести. Та ризична група би требало да избјегава велике скупове, концерте и слично.

Већина умрлих од вируса је већ прије инфицирања била болесна. Према анализи коју је Свјетска здравствена организација спровела у Кини, угрожени су прије свега старији људи са болестима срца и крвних судова, дијабетесом, високим крвним притиском, хроничним обољењима дисајних путева и канцером.

Зашто су мушкарци угроженији од жена?

Према наводима СЗО, мушкарци много чешће обољијевају од САРС-ЦоВ-вируса него жене. Стопа срмтности у Кини је међу мушкарцима средином фебруара била 2,8 одсто, а међу женама 1,7 одсто. Слична расподјела је постојала још 2003. Када је избио САРС у Хонг Конгу. Па и „обичан“ сезонски грип теже погађа мушкарце него жене.
Имуни систем жена је отпорнији. За то је одговоран прије свега хормон естроген који подстиче рад имуносистема и снажно се бори против изазивача болести. Мушки тестостерон, за разлику од њега, блокира имуни систем.

Осим тога, постоје и „генетски разлози“, како је то за ДW рекао молекуларни биолог Томас Пичман. Он каже да су „имунорелевантни гени“, „на примјер они који су одговорни за откривање изазивача болести, кодирани на X-хромозому“.

Пошто жене имају два X-хромозома а мушкарци само један, ту је предност на страни жена. Поред генетских предиспозиција, битан је и начин живота. Мушкарци често живе нездравије од жена. У Кини, на примјер, пуши око 52 одсто свих мушкараца, док ни три одсто жена – не пуши. А плућа нарушена пушењем су осјетљивија на вирус.

Зашто су дјеца мање угрожена?

Наравно да и дјеца могу да се заразе, али она не обољевају и испољавају само слабе симптоме. Још није тачно објашњено зашто је то тако. Медицина сматра да код дјеце дјелује такозвани урођени „неспецифични систем“.

Заштита од првих изазивача болести се добија већ у фази фетуса а када се дијете роди, са мајчиним млијеком. У урођену заштиту организма спадају и ћелије које нападају изазиваче болести који у тијело доспијевају преко слузокоже или коже. Ова „пасивна имунизација“ је обично довољна за период док се имуносистем дјетета не успостави у пуној мјери. А то се дешава до 10. године живота. А и послије тога имуни систем читавог живота остаје способан да учи како да се бори против других изазивача болести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: