Сви смо ми, свако на свој начин, Јами

„Једноставно ја сам била њихова миљеница и неко ко је апсолутно могао да задовољи њихов укус, поготово певачки“, каже Јами, а о укусу ДПС-а се не расправља.

Јами до Подгорице по снијегу није путовала колима. Он је по Њу слао авион. И нас је Он укрцао у авион и деценијама нас вози, па смо у симболичком смислу, сви ми, свако на свој начин, Јами. Ови што су се у авиону родили, за друго и не знају – мисле да друго и не постоји.

Ми у авиону не знамо под чијом заставом летимо, нити се око тога можемо сложити ни на једном од четири језика која говоримо и слушамо истовремено. Али то нашем превознику не смета, него нас подстиче неуморно смишљајући нове проблемске задатке. Он у авиону има групицу стратешки добро распоређених пјевача, сви су они Јами, који када је потребно запјевају: „Авиону, сломићу ти крила“. Ова се пјесма пјева не да заплаши, њен циљ је племенит – сагледавање неминовности уласка у НАТО пакт.

Ми из авиона не видимо ни име компаније која нас вози. Истина, једни претпостављају, други тврде да знају, трећи се наводно сјећају и запамтили су оно што су видјели својим очима када су нас укрцавали, четврти се позивају на карту који су им џемпераши узели при уласку …

О томе што ће бити с авионом постоје хипотетички одговори чији је број приближан броју путника чије су очи упрте у црну кутију на којој је неко написао Маровић, иако сви знамо да је кутија женског рода као Јами.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: