„Свијетли“ образ Црне Горе!
Пише: Александар Вујовић
Гледајући на ситуацију у Црној Гори очима своје генерације могу рећи да се оваква дешавања нијесу могла замислити ни у најлуђим сновима.
Увод у такву неизвјесну и непоштену будућност започео је атаком на српски језик. Пошто овој власти смета све што је српско одлучили су да српски језик преиначена у матерњи, тј. црногорски. Као што знате, на овај бесраман чин реаговао је велики број професора и студената,при чему су обје стране прошле кроз извјесну тортуру. Многи од професора изгубили су своја намјештења,а студенти своја права.
Како каже Владика Данило у Горском Вијенцу: “ Не бојим се вражијега кота, нека га је ко на грани листа, но се бојим зла домаћег.“ Игром судбине,која је мање више иронична, последњих 27 година на челу Републике Црне Горе, која је пуком крађом на референдуму постала независна држава, како за град у ком су рођени и одрасли тако и за читаву нашу државу, нијесу урадили ништа, нарочито за нас младе,осим што су довели цјелокупан народ до просјачког штапа,а да би све било још црње, створене су братске подјеле које једном покренуте тешко да се икад могу вратити на старо.
Они су и у једном ,,индустријском“ Никшићу успјели да угасе многа предузећа по којима се овај град препознавао у бившој СФРЈ и шире. Приватизација која је услиједила донијела је добра само појединцима, а обичним људима,који су готово цио радни вијек провели у тим предузећима оставлјени су да чаме по бироима чекајући своју пензију са 30 евра помоћи мјесечно. А ако хоћете да видите љепоте црногорског приморја и његове велике хотеле топло вам препоручујемо филм ,,Казино Ројал“, јер је то једини начин да просјечан грађанин са сјевера или из централног дијела Црне Горе види нешто што се налази на само пар сати вожње од њега.
Само желим рећи да овој држави треба дати прилику да је води један млад човјек. Он би требао бити свестран,образован по мјерилима овог времена,спреман да се ухвати у коштац са новим идејама. Човјек који је спреман да посматра живот са извјесном ширином. Зато и морамо вјеровати када се каже да после таме увјек долази свјетло и да управо ми млади треба да будемо носиоци те свјетлости. Нека то буде свјетло које ми сами стварамо,за сва времена,пробуђени и уједињени у намјери да живимо боље, будимо се сретнији и старимо знајући да нешто ново,лијепо и безбрижно остављамо својој дјеци.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Браво Вуја!
ОДЛИЧНО РЕЧЕНО СВЕ
Перфектно све речено
Svaka čast Vujoviću. Odličan tekst
Bravo Acika ☺
Odličan tekst mladiću.
Odlican tekst