Свима је потпуно јасно чије је Косово, Косово је срце Србије: Србија и СПЦ су власници више од половине територије КиМ
1 min read
Фото: П. Милошевић/Танјуг/Зоран Жестић
Питање имовине на Косову и Метохији, једна је, од две теме отворене у последњој рунди дијалогу Београда и Приштине у Бриселу, а према подацима канцеларије за КиМ више од половине само када је реч о укупној површини јужне покрајине – око 60 одсто је у власништву Републике Србије, грађана Србије и Српске православне цркве (СПЦ).
Питања имовине и Заједнице српских општина, о којима ће се разговарати у наредним рундама дијалога под окриљем ЕУ, најтежа су питања, јер о њима постоје потпуно супростављени ставови две стране, па се очекује да ће и разговори бити тешки, пишу Новости.
За Београд је то сложен и вишеслојан проблем, јер обухвата три различите врсте имовине – приватну својину Срба и СПЦ, имовину у власништву привредних субјеката који су регистровани на територији Србије изван КиМ и имовину у власништву Србије.
Према подацима Канцеларије, укупна површина Јужне покрајине износи 1.088.699,653 хектара земљишта, а од тога 58 одсто, на овај или онај начин, у власништву је Републике или грађана Србије. Приватна имовина у власништву Срба и СПЦ обухвата 164.644,275 хектара, што је око 15 одсто територије КиМ.
Имовина у власништву привредних субјеката регистрованих изван КиМ обухвата 156.409,497 хектара или око 14 одсто територије покрајине, а државна и друштвена имовина у власништву Србије 319.999,271 хектара, односно 29 процената територије КиМ.
Приватну имовину Срба и СПЦ на КиМ чине земљиште и објекти који се на њему налазе, као и станови и тзв. комерцијални објекти, чији број није утврђен, будући да су интерно расељена лица доставила захтеве за 29.155 узурпираних станова, а косовска агенција за имовину у свом извештају навела само 951 објекат.
Како се појашњавају у Канцеларије за КиМ , оквирни број од 29.155 станова добијен је на основу података које су интерно расељена лица са територије централне Србије доставила УНМИК Дирекцији за стамбено-имовинске послове (ДЗСП), а која је и основана да би решавала проблеме узурпације имовине у градским срединама и увођења правих власника у посед.
Што се тиче броја од 951 узурпираног пословног простора у власништву Срба, реч је о податку који је косовска агенција за имовину навела у свом годишњем извештају за 2015. годину.
Имовина се на Косову до 1999. године водила у катастру земљишта, док катастар непокретности није вођен, указују у Канцеларији за КиМ, као и да на КиМ нису постојале земљишне књиге већ само катастарска евиденција земљишта у којој нису евидентиране површине и структуре стамбених јединица, куће и станови.
Поред 156.409 хектара земљишта имовину у власништву привредних субјеката који су регистровани на територији Србије изван КиМ, чине и објекти који се налазе на том земљишту, а они су прецизно и појединачно евидентирани у списку достављеном Дирекцији за имовину Србије.
Реч је о целокупном капиталу, који иначе, скрећу пажња у Канцеларији , подлеже правној заштити у складу са Протоколом Европске конвенције о људским правима, привредних субјеката – акционарских друштва, друштава са ограниченом одговорношћу, друштвених предузећа, задруга и других.
Капитал се састоји од средстава, хартија од вредности и прихода по основу улагања капитала, као и производних погона (фабричке хале, хладњаче, објекти намењени услугама сервиса и одржавања), средстава за производњу (машине, алати), пословног простора (управне зграде, трговачки објекти, репрезентативни објекти), те простора намењеног одмору и рекреацији запослених (одмаралишта, спортски терени, објекти за забаву…).
Уз 319.999 хектара земљишта, у власништву Републике Србије трећину имовине на КиМ су и објекти (државни и друштвени) који се налазе на том земљишту, као и други облици имовине који су до 1999. године стекли СРЈ, Србија, територијалне аутономије, органи локалне самоуправе, јавне службе…
Реч је, између осталог, и о имовини изграђеној и прибављеној на КиМ, средствима у државној својини – стамбене зграде, станови, пословни простори, природним богатствима на КиМ – налазишта угља, метала и неметала, воде, водотоци, њихова изворишта, подземни и геотермални извори, а ту спадају и добра од општег интереса – саобраћајна инфраструктура (аеродроми, путна, железничка инфраструктура, школе, болнице, пољопривредно земљиште, шуме, водно земљиште, водни објекти, мреже за проток енергије, заштићена природна добра, културна добра, тргови, јавни паркови.
У документу се наводи и да универзални међународни правни стандарди, потврђени међународним документима, неприкосновено гарантују право на мирно уживање имовине, која је стечена законито према прописима који су били на снази у време стицања те имовине.
Из прегледа имовине Србије на простору КиМ, види се да, на пример, имовина Железница Србије, рачунајући инфраструктуру и возна средства, прелази 206 милиона евра, док је тржишна вредност вишеструко већа.
Уз то укупна процењена вредност свих електроенергетских објеката ЕПС и ЕМС на КиМ износи око 2,7 милијарди евра, не рачунајући пословни простор.
Истовремено, геолошке резерве лигнита на КиМ износе 14,7 милијарди тона и по свом значају рангиране су као пете у свету.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ЗАПАДНОЕВРОПСКИ И АМЕРИЧКИ ИМПЕРИЈАЛИСТИ-ТРИЈАЛИСТИ И ЗАТИРАЊЕ СРБА НА БАЛКАНУ У ХХ СТОЛЕЋУ
„UNA SALUS VICTIS: NULLAM SPERARE SALUTEM! – „Једини спас за побеђене, то је: не надати се никаквом спасу!“, гласи једна латинска пословица.
Ни једном народу у свету није нането тако много зла и изнутра и споља, колико нашем обезглављеном, обесправљеном, окупираном и пониженом несрећном српском народу. Колико год да смо склони да верујемо да несрећа лежи у нашој неслози, у издајствима мањих и већих размера, као и у извесном фаталном немару појединих личности које су биле позване да ставе себе на жртвеник Отаџбине за општи спас, ипак, то није све!
Главне и основне узроке нашег страдања у ХХ столећу пројектовали су извесни европски и амерички империјалисти-тријалисти, који су пројектовали и платформу за стварање и разбијање Југославије у антисрпском удруженом злочиначком подухвату у трагичном ХХ столећу. Више од два столећа ми смо били жртве фантомске игре западноевропских и америчких империјалиста-тријалиста. То је посебно нагласио између осталих публициста и француски писац Пјер Вирион (Pierre Virion ) у својој интересантној и инструктивној књизи коју је објавио под насловом “Beintot un Gouvernement Mondial? – Une super et counter-eglise”, у којој помиње и нас Србе, пошто и ми неминовно улазимо у свеопшти план остварења једне светске хегемоније под окриљем Сједињених Америчких Држава.
Све што Вирион наводи и коментарише има подједнаку вредност у погледу политичких, економских, културних и религиозних збивања у свету, у којем више ни један народ није изван домашаја скривених замки, које су им поставили видљиви и невидљиви западноевропски и амерички империјалисти-тријалисти. Зато ћемо почети временски из далека, јер и план у чији оквир смо ушли и ми Срби, датира још из XIX столећа. Тај план је резимиран на стр. 255 Вирионовог дела у реченици, коју је изговорио James P Warbоurg пред америчим сенатом 1950 године:
„БЕЗ ОБЗИРА НА ТО, ДА ЛИ ТО НЕКО ХОћЕ ИЛИ НЕћЕ, МИ ћЕМО ИМАТИ СВЕТСКУ ВЛАДУ! ЈЕДИНО ПИТАНЈЕ КОЈЕ СЕ ПОСТАВЉА ЈЕСТЕ: ДА ЛИ ЋЕ ТА ВЛАДА БИТИ УСПОСТАВЉЕНА НА ОСНОВУ ЊЕНОГ ПРИХВАТАЊА ИЛИ ПАК ПОБЕДОМ“ – „QUATRE ANS PLUS TARD, EN 1950, WARBOURG DECLARAIT DEVAN LE SENAT AMERICAIN: ‘QU’ON LE VEUILLE OU NON, NOUS AURONS UN GOUVERNEMENT MONDIAL.LA SEULE QUESTION QUI SE POSE EST DE SAVOIR SI POCE GOUVERNMENT MONDIAL SERA ETABLI PAR CONSENTEMENT OU PAR CONQUETE“.
Вирион више пута наглашава да се сви народи у свету морају „изнивелирати“ с крајњим циљем остварења једног једнојезичког, једнопартијског и једноверског друштва, потчињеног „великим изабраницима“, „великим кадровима“ и највећим финансијерима у свету. У вези с тим „великим изабраницима“, „великим кадровима“ и највећим финансијерима, који уједно представљају извесне међународне структуре, међу којима се посебно истичу чаробњаци међународне масонерије највишег степена, дајемо опет реч писцу, који нам на стр. 27 каже:
„1847 год. Конгрес масонских ложа у Штрасбургу (Strasbourg) говорио је већ о уједињеним европским државама, које би сачињавала федерација Германа, Романа и Словена“.
На стр. 28 Вирион наставља своју мисао и дословно каже: „Социјалистичка и револуционална Русија, окружена њеним европским сателитима, није нова идеја; универзална република обрађивала је одавно усијане мозгове свих завереника, захваљујући тајним друштвима сваке врсте“.
Претходно на 25 страни Вирион нам је скренуо пажњу, да је година 1870 најважнији датум међу највазнијим, јер је то година измене полова западног света. Париз и Беч постају другоразредни центри у односу према Берлину, Лондону и Њујорку. Вирион каже да то није ново, али оно што представља стварну новину, јесте најава америчког председника Ulysses-a S. Granta 1872 године, јер је те године био по други пут изабран за председника САД, када је отворено рекао: „Цивилозовани свет тежи ка ребубликанизму, ка народној владавини преко његових представника и наша велика република судбином је одређена, да служи као водич свим осталима… Наш творац спрема свет, да постане у одговарајућем моменту једна велика нација, која ће говорити само једним језиком и којој војска и флота више неће требати“.
Такође, на стр. 28 Вирион истиче: „ТО ЈЕ УНАПРЕД ПОТВРђЕНИ АМЕРИЧКИ ЛИДЕРШИП У ОСТВАРЕЊУ ОВОГ ПРОГРАМА, ЧИЈУ СУ НЕПРЕЦИЗНОСТ И ГОВОРНИЧКО МЕСИЈАНСТВО МАСКИРАЛИ У ЈЕДНУ ОКУЛТНУ ДИКТАТУРУ“. Одмах затим, на истој страни, Вирион се пита: „ОДАКЛЕ ЈЕ ДОЛАЗИЛА ГРАНТОВА СИГУРНОСТ? ЈОШ У ОНО ВРЕМЕ?“ , да би наставио:
– „Не само због преноса у Њујорк исте те 1872 године седиста Генералног Савета Интернационале Карла Маркса, која ће имати познати нам развој;
– не само због устоличавања у Сједињеним Америчким Државама неколико година пре тога и због вртоглавог успона банкарске групе ‘Јакоб ШИФ, КУН и ЛОЕБ’, која ће финансирати револуцију 1917 године;
– не само због устоличења у Њујорку од 1867 године Мазинијевог ‘Универзалног Демократског Савеза’, успркос важности његове непосредне улоге у револуционарним покретима све до Пољске и Русије, посредством Бакуњинове мреже;
– И не само због оснивања у Њујорку 1843 године чувеног тајног искључиво јеврејског друштва Б’НАИ БРИТ (B’NAI BRIT).
Ова Грантова сигурност, а касније и Варбургова, имала је свакако своју основу у тој концентрацији, али исто и у еволуцији тајних друштва, но она је почивала пре свега на апарату чаробњака међународне масонерије, који је створен под именом ‘ПАЛАДИЗМА’, ОСНОВАНОГ У ИСТИМ ТИМ Сједињеним Америчким Државама, од стране двојице истакнутих масона Алберта Пајка (Види: Albert Pike, Morals and dogma of the ancient and accepted Scottish rite of freemasonry. Charleston, A .: M.: 5641) и Ђузепа Мазинија“.
На стр. 29/30 Пјер Вирион тврди, да је тако Мазини нашао подршку у Сједињеним Америчким Државама, да заједно са Пајкеом предузме остварење централизације међународне масонске активности, претварајући је у једну синхронизовану акцију са циљем „ОСТВАРЕЊА ЈЕДНЕ СВЕТСКЕ ВЛАДАВИНЕ, КОЈА ЋЕ БИТИ ВИДЉИВА У ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ ЈАВНИМ УСТАНОВАМА, АЛИ ЊЕНА ВИСОКА ВЛАДАЈУЋА ХИЈЕРАРХИЈА СТАВЉА У ПРВИ ПЛАН ЕКОНОМИЈУ, ЖЕЛЕЋИ ТАКО ДА ОСТВАРИ ЈЕДИНСТВО СВЕТА НА МАТЕРИЈАЛИСТИЧКОЈ БАЗИ, ЧИМЕ СТАВЉА НЕПРЕМОСТИВ ЈАЗ ИЗМЕЂУ ХРИСТА, ЊЕГОВЕ ЦРКВЕ И САМЕ СЕБЕ…“
У овом процесу национални и међународни „велики изабраници“. „велики кадрови“ и велики финансијери „КОЈИ ВОДЕ СВЕТ“ (стр.190), поседују неограничена материјална средства, располажући истовремено штампом, радио-телевизијом, публицистиком и кинеметографијом, помоћу чега остварују „НЕВИДЉИВУ РЕВОЛУЦИЈУ“ (стр.191).
На стр. 38 Вирион нас обавештава, да су финансијске групе Лондона и Њујорка присно повезане са тајним друштвима, па изводи закључак: „Тако наједном схватамо разлог, порекло и развитак опозиције, чији првак је био Генерал де Гол“.
За нас Србе, посебно је интересантна страна 40 Вирионове књиге. Јадан младић Гаврило Принцип био би још више потресен него ми, читајући ове редове, које ћемо због њихове важности за нас превести у потпуности, како би сачували и ово Вирионово сведочење које дословно гласи:
„Но ево још нешто: рат који је требао да уништи Аустро-Угарску империју, да сруши династију Хоенцолерн, да обори Немачку, чије су претензије постале мегаломанске – на њих Saint-Ives d’ Alveidre алудира већ 1890 године; рат који је требао да генерализира демократске режиме најављен је 1894 године, осим, ако би у Европи све државе биле републиканске, сходно плану из 1860 год., а ради се о томе, да се оне остваре помоћу великог рата XX-ог века; ради се и о стварању Уједињених Држава Европе под масонском хегемонијом… Ево најаве Светског рата, потребног, да Европу поново измени… Оно што се неможе порицати, то је најава већ 1912 године од стране Paty de Clam-a опасности, којима је изложен аустријски претстолонаследник Фердинард, убијен у Сарајеву 1914 године. Оно што исто тако збуњује, то су алузије на тај трагични завршетак, које је правио пуковник Хаус ( Edward Mandell House 1858-1938), члан ‘Masters of Wisdom ‘ или четири године пре атентата (Значи кад је Гаврило Принцип имао 13 године, – наша примедба), о чему је писао М. де Понкинс у својој књизи о Фран-Масонерији. Оно што такође смућује дух, то је изванредно заседање међународне масонерије на Saint Simon’s Island -у 1913 године, што је био први покушај конгреса будућих међународних масонских чаробњака под именом ‘Билдербергера’.
Најзад, одржва се сасатанак савезничке масонерије у Паризу 1917. године. У циљу извлачења користи од резултата рата, пошто је претходна иста та масонерија одбила предлоге за мир, које је формулисао Benoit XV, затим Карло IV Аустријски, овај последњи посредством принчева Sixte-a ou Xavier-a de Bourbon – Parme . То одбијање било је типично масонско, да би се зараћене стране присилиле, по цену хиљада и хиљада нових мртвих, да прихвате њихов, масонски мир и ново цепање Европе“.
Није Југославија створена зато, да би њоме било крунисано херојство српске војске која се за њу борила, већ зато, што је стварањем нових држава требало потпуно и сигурно онемогућити обнову Аустро-Угарске империје, чије постојање није било у интересу светске масонерије, што је јасно из целе Вирионове књиге. Тако је и Југославија доживела сличну судбину, јер њен опстанак није био у интересу чаробњака међународне масонерије.
Своју 40 страну Вирион завршава овако: „И над тим нагомиланим рушевинама Првог Светског рата, масон Вилсон ( Willson Thomas Woodrow 1856-1924) се усудио да каже: ‘Хришћанство није успело да уједини народе. Ми ћемо успети, надам се помоћу Друштва Народа’ – “Le Christiannisme n’a pas reussi > a unir les peoples. Nous reussirons, j’espere, par > la Societe des Nations.“
На стр. 44 Вирион каже: „Час је дакле био дошао, да се убаци идеја о СВЕТСКОЈ ВЛАДАВИНИ у масу, да се обрађује међународно тесто, да би се директно измоделирао профил ‘Великог Дела’ на једном плану који више није био тајна, старом три века, који је већ изложио Комениус, па онда Saint-Ives d’ Alveidre, да би нашао најзад свој модернизовани израз у СИНАРХИЈСКОМ ПАКТУ – ИМПЕРИУМ МУНДИ“.
После горе изложеног, догађа се, развија даље Вирион своју мисао, један интересантан феномен: „Даје се замах бољшевизму у једној великој земљи. Одмах после састанка јеврејско-германско-америчких финансијера, који су материјално финансирали бољшевичку револуцију у Русији, савезници су гласали за абдикацију цара. Ствар је дакле била готова – у Русији је устоличен комунизам.“
Вирион нас обавешава на стр. 137 да је члан 83 о ПАКТУ СВЕТСКЕ ВЛАДЕ, формулисан 1935 год., који дословно гласи: „Признајемо, да у данашњој ситуацији бољшевизам одговара Евро-Азијским народима…“
За Версајски Уговор на стр. 49 Вирион пише: „Версајским Уговорм фаворизована је англо-саксонска и јеврејска доминација европских и међународних покрета…“ А на стр. 136 Вирион каже: „Версајски Уговор из 1918 године тесно је повезан са међународним догађајима и циљевима бољшевичке револуције у Русији.“
Како мрачне силе нису мировале ни после Првог светског рата, Вирион цитира значајну књигу Сиднеја Варбурга „Три разговора са Хитлером“, коју је објавио на холандском језику, где између осталог каже: „Почев од 1929 год. Гаранти Траст тражио је човека, помоћу кога би извео националну контра-револуцију и нашао је Хитлера. Прва компанијска уплата извршена је код немачких банкара Менделсон…“
На стр. 129 Вирион пише: „Године 1847 у Штразбургу на Међународном Масонском Конгресу, који је претходио револуцијама од 1848 год., нашроко је коментарисана идеја о Уједињеним Државама Европе. Већ тада мислило се на формирање три европске федерације: романску, германску и словенску“.
Даље на стр.130 Вирион цитира једну брошуру коју је објавио Бакуњин под насловом „Мојим руским и пољским пријатељима“ која је објављена 1862 године. Бакуњин је у својој брошури изјавио: „Ми Словени, ми морамо да остваримо пут Великим Изабраницима…“ Јасно је да се под „Великим Изабраницима“ подразумевају припадници међународних чаробњака универзалне масонерије. Бакуњинову изјаву је цитирао и Дешампс – „Тајна друштва“, Лајпциг, 1862 године.
На овом месту посебно истичемо примедбе које је Вирион навео на горњи текст: „Руски Нихилизам онога времена само је руски огранак Републиканског Универзалног Савеза, чије седиште је у Њујорку, а оснивач управо Мазини, талијански револуционар, сарадник масона Алберта Пајке-а у стварању Високе Универзалне Масонерије и то у исто време, када Јакоб Шиф, стари Ротшилдов агент у Немачкој, долази да се смести у Сједињене Америчке Државе, да би из њих финансирао бољшевичке револуције у Русији, све до оне из 1917 године. 1843 год. како смо већ споменули, основана је такође у Њујорку, моћна и искључиво јеврејска масонска ложа Б’НАИ БРИТ. Најзад, 1872 године Интернационала Карла Маркса устоличава такође своје седиште у Њујорку“.
На стр. 131 Вирион пише: „РЕВОЛУЦИЈА, ВИСОКА ПАЛАДИСТИЧКА МАСОНЕРИЈА, ВЕЛИКИ МЕЂУНАРОДНИ ФИНАНСИЈЕРИ, СВЕ ЈЕ ТУ, У ЊУЈОРКУ, КАО НА САСТАНКУ УТВРЂЕНОМ УНАПРЕД У ИСТО ВРЕМЕ И У ИСТОМ ГРАДУ…“
При овоме мислимо на изјаву председника Гранта, коју је изрекао 1872 године. Америчком народу, да ће СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ БИТИ ВОДИЧ ЦЕЛОКУПНОГ ЧОВЕЧАНСТВА…
Бакуњин је такође знао на шта може да рачуна, ЈЕР РУСИ – НЕ НАЦИЈА ВОДИЧ, већ народ за ЕКСПЕРИМЕНТЕ, имала је у једном историском моменту за мисију да ојача западне позиције у свету како би данас ЧАРОБЊАЦИ ВИСОКЕ УНИВЕРЗАЛНЕ МАСОНСКЕ ПЛУТОКРАТИЈЕ ПРИСИЛИЛИ СВЕ ЗЕМЉЕ ДА ИМ СЕ ПОТЧИНЕ ПРИСТАНКОМ ИЛИ ПОБЕДОМ КАКО ЈЕ ТО ИСТАКАО АМЕРИЧКИ СЕНАТОР ЏЕМС П. ВАРБУРГ 1950. ГОДИНЕ.
Пре него што пређемо на завршни део овог приказа, не можемо, а да се најпре не осврнемо на реченицу, на стр. 69 Вирионове књиге, коју је изговорио милијардер Сајрус ИТОН, која је публикована 1957 године у Билтену Друштва за Спољну Политику (Ф.П.А) која од речи до речи дословно гласи: „СРЕТНИМО СЕ НА ПОЛА ПУТА СА СОВЈЕТИМА!“ Зато је и дошло до совјетске ПЕРЕСТРОЈКЕ и англоамеричког НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА…
После свега – чему коментари о трагичним збивањима кроз која је прошао у ХХ столећу наш обезглављени, обесправљени и понижени несрећни српски народ. Ми неможемо да живимо скрштених руку пред неправдама које нам наносе западноевропски и амерички империјалисти-тријалисти, ал’ тешко је битку бити шутом с рогатима!
( Види: Pierre Virion, Beintot un Gouvernement Mondial? – Une super et counter-eglise, Paris, France, 1967).
ТАЧНО, ЂЕ ЦРКВА ИМА ЗЕМЉУ КОЈА ЈОЈ ЈЕ ПОКЛАЊАНА ОД РАЗНИХ КТИТОРА ,ТО ЈЕ ИМОВИНА СПЦ–а!А ПО СТАРОСТИ ЦРКВИ И МАНАСТИРА ЗНАМО ОД КАД СМО ТУ! НИКО НАМ ТО НИЈЕ ОТИМАО ДО САД НИТИ МУ ЈЕ ПАДАЛО НА ПАМЕТ ОСИМ МИЛУ ЂУКАНОВИЋУ!
LJudi zapamtite jednom za uvijek Kosovo je pocetak i kraj!
ako je kosovo vas pocetak i kraj,onda je sve jasno. kada je bog stvorio ljude,kosovo je stvorio kao albanski narod. vremenom se prognali ili asimilovali i sada se opet vratili svome jatu. dakle,tu je pocetak i kraj.
znaci,dje srbija ima crkvu,to je srpska zemlja? dobro je sto vam nisam dao u zakup jedan plac da ga koristite na odredjeno jer vi nikada ne biste odustali od njega ???? by
Јавите вучићу, он не зна.