Свиње

Одвајање Црне Горе од Србије требало је 2006. спријечити свим држави Србији и Црној Гори знаним средствима. Па данас не бисмо сјекли шуме анализирајући по штампаним медијима који је то по реду Црна Гора Србији забила нож у леђа гласајући да Косово постане пуноправни члан Унеска.

Јер, није Црна Гора 2006. на фамозном референдуму издала све у што је Србија с разлогом вјеровала да станује у Црној Гори, него је силовањем логике и мијењањем кода тек почела да се бави. Отворена издајства прерасла су у правило конвертитске елите која Монтенегро жели да види на западу, као да идентитета до 1945. није ни било, и као да у „Земљопису Краљевине Црне Горе за ученике трећег разреда основнијех школа“ из 1911, не пише: „У Црној Гори живе све сами чисти Срби који говоре српскијем језиком, а има их око 300.000 становника… Осим Црне Горе има још српских земаља у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином. Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину – све српске земље.“

Нека читалац замисли у какав процјеп Србин из Боке Которске данас ставља бијеле бубреге тиме што за „своју државу“ Црну Гору казује да се онтолошки поништила признајући Косово као себи равну творевину, и тиме што све вријеме обрдржава систем на једном једином стубу – антисрпском, и то, о парадокса, уз амин прво Тадићеве, па Вучићеве власти.

А таман сам хтио да ове седмице уздигнем фокус и промислим о томе што се једе од Хоргоша до Херцег Новог. Имаће томе више од кварат вијека како сам пријатељ са М-ом – зовимо га тако – који увози свињско месо на велико. Ради с количинама од 120 камиона са по 20 тона годишње. Дакле, 2.400 тона, подијељено с бројем становника Републике која браћи забада ножеве у леђа, једнако је 3,69 кг годишње по устима, под условима да други увозници не постоје, а постоје. У овом тренутку, каже М, цијена килограма свињске полутке на европским берзама износи: Италија – 1.35 евра, Њемачка – 1.33, Шпанија – 1.00, Холандија – 0.98, Белгија – 0.91 евра, итд.

Ако је производна цијена килограма живе ваге од 0.44 € до 0.48 € (што је цијена киселе воде!), у условима у којима свиња до 100 кг нарасте за 4 мјесеца (сиц!), поставља се питање чиме ли су животиње храњене све вријеме? Јер и да су водом у којој је отопљена хемија, тешко да би свиња за 4 мјесеца могла да узрасте до 100 кг за свега 45 евра, а да се то произвођачу исплати. Притом, произвођач је европски, не неки азијски или афрички! На сцени је, ах, алхемија, чију формулу зна сам враг.

Кад поплаћа све дажбине и ПДВ од 7% за увоз свежег меса из Европске уније, од велефирми што кољу по 15.000 животиња дневно, М. тргује месом које сам не једе, што јест неетично, али га макар удаљава од колоноскопије и рака дебелог цријева. Услови под којима се узгајају несрећне свиње од којих се прави чувени црногорки пршут – управо су језиви. На овом је мјесту простора мало за описивање, па текст страве и ужаса ваља потражити од 49. до 78. стране у књизи „Исхрана за нови миленијум“ Џона Робинсона.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: