ИН4С

ИН4С портал

Свједочанства историје: Рамбује предигра агресије на Југославију

1 min read
Скуп у Паризу, последња рунда преговора о Косову почела је 15. марта, а окончан неуспехом после свега четири дана
novi-sad-bombardovanje

Бомбардовање Новог Сада 1999. године

Некадашњи потпредседник владе Југославије Никола Шаиновић оцењује да је Париска конференција која је почела на данашњи дан 1999. године као наставак преговора у Рамбујеу, била још једна неискрена понуда међународне заједнице да се реши косовска криза, после чије пропасти је уследило је бомбардовању Србије, преноси „Политика“.

Према његовим речима, скуп у Паризу који је пропао после само четири дана, био је још тужнији од Рамбујеа који је представљао крај једног процеса.

Како каже, у Рамбујеу није било преговора, а у Паризу није било ни разговора.

-Бомбардовање Србије је било извесно, закључује Шаиновић и додаје да им је требао изговор – српско одбијање мировног споразума и у Паризу, а који ни Албанци нису потписали у Рамбујеу, где су претходно вођени преговори под окриљем Контакт групе за Балкан.

Косову ни под претњом нисмо могли да дамо суверенитет као ни да истим потписом прихватимо окупацију целе земље”, рекао је Шаиновић и подсетио да је српској делегацији управо понуђен такав документ.

Он је подсетио да се тада „од Београда очекивало да прихвати да снаге Нато пакта дођу у земљу, да носе оружје, лишавају слободе кога хоће, да га изведу пред службеника, не пред суд”, што су све, како каже, елементи окупације.

Само две реченице испод у документу који је требало да потпишемо, писало је да би тако било три године, а после тога би међународна конференција одлучивала у складу са вољом народа”, навео је Шаиновић.

Шаиновић је подсетио да је тадашња државна секретарка САД Мадлен Олбрајт рекла да је одбијање Србије да потпише такав текст споразума предуслов за бомбардовање.

„Ни тада нисмо, а не бисмо ни данас могли да потпишемо тај папир и то је историјска чињеница. Из дана у дан стизале су нам све лошије понуде. У Паризу нам је нуђено то исто зато што се знало да ништа не можемо да прихватимо”, рекао је он.

Годину дана након бомбардовања, стигла је нова потврда да су тврдње српске стране да циљ преговора у Рамбујеу није био тражење решења, већ начин да се бомбардује Србија, и то из Беле куће од човека кога је 15 година касније, за заслуге, одликовала косовска председница Атифете Јахјага.

Портпарол Стејт департмента и један од главних сарадника Олбрајтове Џејмс Рубин је изјавио да циљ Вашингтона није био постизање мировног договора.

„Стварна намера САД била је да започне рат у који ће увући Европу, руководећи се циљем да се југословенска делегација доведе у положај да просто не може да потпише документ. Сви званичници укључени у процес веома јасно су ставили до знања да се Срби морају учинити одговорним како би се прешло у војну акцију”, рекао је Рубин.

Цео дотадашњи процес обећавао је могућност да се криза ублажи и да не дође до оружаног сукоба, али у лето 1998. САД мењају страну што потврђују и у Женеви, каже Шаиновић.

Он додаје да је управо слика Ричарда Холбрука из Јуника, са човеком са калашњиковом, догађај који потврђује да је Албанцима обећана држава.

Речено им је да ће САД извршити такав притисак на Милошевића да промени Устав да би Косово добило независност, наводи Шаиновић и додаје да је истовремено порука била „одатле, па надаље онај ко води процес води га у рат”.

Зато је Раумбује био осуђен на политички неуспех”, каже Шаиновић.

Он је подсетио и на то да је први човек САД Бил Клинтон рекао делегацији америчких Срба да оно што је дато Милошевићу, ни он не би потписао, а да би прекид бомбардовања довео у питање кредибилитет Нато, САД и председника САД.

Скуп у Паризу, последња рунда преговора о Косову почела је 15. марта, а окончан неуспехом после свега четири дана. Две делегације су 18. марта потписале различите споразуме.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Свједочанства историје: Рамбује предигра агресије на Југославију

  1. Неће сломити Србина. Неће га бомбардовати још један круг. Србин није заборавио, нити ће да опрашта.
    Има Србин својега посла, унутра, са накнадном памећу, који су све изгубили, али још се копрцају, искачу као срндаћи…
    Одувек је Србин знао да су брити и папа багра, починили необорив ГЕНОЦИД у историји, само што су се лакоми и плахи, и наравно слаби изгубили у преводу.
    Срби су Народ, имају своје зидове и материјал.
    Не пале се на претње и силу.
    Решавају своје недоумице, проблеме и задатке у својој кући, ИПАК.
    ЗАЛЕТЕЛИ СТЕ много, накнадна памети.
    Тим говнима бритима, јел’те енглезима, треба свежа крв?!
    Да ли стварно мисле да ће овога пута имати простор за нови „геноцид“! Неће.
    Србин ће се већ снаћи и опстати.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *