Свједоци библијских сцена: Народ који шета зарад своје душе и вјере, опростиће им ако се покају – они народу неће никад

Пише: Милан Ружић

Од свих могућих закона о одузимању нечега, тачније о слободи, а са намјером ропства, Црна Гора је ријешила да себи одузме себе саму. Баш кад су сви били убијеђени да се овде не може ништа оцрнити даље од имена и онога што је давно оцрнио онај који је највише мрзио Србе, догодило се и то да се идентитет сасијеца у корјену како би се стабло српског народа само осушило.

Закон о слободи вјероисповјести ударио је на закон и на слободу вјероисповести, па нека не чуди због чега се Црном Гором, право са Ловћена, просула онолика ријека вјерног народа спремног да брани своје од својих, што не знам да ли се икада догодило у било којој држави. Али Црна Гора не би била оно што јесте да није једна од најмањих држава која прави највеће глупости, и то увијек на штету самој себи.

Овога пута, надути силином, моћници су умислили да је народ зрео за разнарођавање и да ће СПЦ прећутати удар који су јој спремили. Након Његоша, на тапет су дошле цркве и манастири, вјерници, Свети Василије Острошки, Свети Сава, Богородица и сви остали који са зидова храмова гледају оне невјернике и подсјећају их на оно што су били некада, а што су сада издали. Све ће некрст отрпјети, али те погледе не може никад, па су ријешили да се обрачунају и са религијом, што је покушано толико пута прије њих, и наравно није успјело.

На овај потез власти, кренуле су литије оних који не признају ниједну власт сем божје. Господ се увукао међу народ и покренуо молитве које су заглушиле све оне безбожничке повике и намјере. Сад видимо народ који се смрзава по улицама Црне Горе, али га грије љубав према Господу и према светињама које су га много пута до сада браниле, растављене састављале, лијечиле, рађале и чудима спасавале од бујице историје која овде налеће ниоткуда и веома често.

Црна Гора постала је мјесто на ком се молитвом, литургијама, свијећама, љубављу и саборношћу не брани само држава, слобода, црква, већ су ти људи велики бедем одбране Косова и Метохије и косовског завјета. Ако Црна Гора, која је испливала из крвавога косовског потопа као шкриња са благом, падне, онда ће пасти и Косово. Не мора званични врх државе да буде сагласан са тим да је Косово неодвојиви дио Србије, али народ који ових дана шета то зна. Кад већ тај исти народ нико није питао ништа, он је ријешио да сам проговори гласом гласнијим од сваког угњетавања.

Сад чујемо молитву Срба из Црне Горе надалеко. Чујемо је у Русији. Тај глас православља се проноси свијетом и љуља црквена звона широм васељене. Истина је да мале државе не покрећу велике ратове, али је и истина да мале државе покрећу велика чуда.

Свједочимо библијским сликама народа који се само молитвом бори против заблудјелих и раскрштених. Они на народ ударају мржњом, народ на њих љубављу. Они ударају бичем, народ кандилом. Они наваљују батинама, народ миловањем. Они наваљују пријетњама, народ молитвом. Они прете законом, а народ пријети правдом.

Они који пријете, никада неће пустити Господа у своје срце, а Господ њих пушта у своје. По угледу на свог Оца, и овај народ који сада шета зарад своје душе и своје дјеце, а најприје своје вјере, опростиће им ако се покају, а они народу неће никад.

У томе је разлика између Србина православца и Монтенегрина – Србин чека раширених руку и спремног опроштаја, а онај други раширених врата тамнице и спремних букагија.

(Искра)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: