ИН4С

ИН4С портал

Свједок на суђењу Звицеру и групи: „Упуцан сам док сам помагао инспектору“

Самир Дивљановић, ког су према наводима Јавног тужилаштва у Београду, покушали да убију припадници криминалне групе Радоја Звицера и Николе Вушовића, испричао је пред судом да је упуцан када је дошао да „помогне начелнику Четвртог одељења Слободану Миленковићу“.

Он је казао да је његово мишљење да је рањен само због тога, јер са Звицером, Вушовићем и осталима није имао никакав сукоб.

Иначе, он је у судницу Специјалног суда доведен из притвора Централног затвора. Навео је да се и њему због те вечери суди за угрожавања сигурности и изазивања опште опасности, пошто је и сам пуцао у вечери када је рањен на Врачару, али никога није погодио, пише Курир.рс.

– Тада нисам знао, али сам касније схатио да би било ко да је дошао био упуцан. Ми смо се возили ту пола сата у колима тим улицама, у колони, начелник и четврто одељење, мислим да су претпоставили да сам дио групе, сарадник тог инспектора – изнио је шта сумња да је био мотив његовог рањавања у центру Београда.

Дивљановић је претходно испричао да је дан приј него што је рањен дошао из Новог Пазара, са пријатељем који је у то вријеме имао расписану потрагу, да се нађе са неким с ким се повезао преко Скаја, да би у договору са тадашњим начелником договорио наводну куповину кокаин, наводећи да је понио са собом и 35 или 36.000 еура.

– Неки пријатељ из Новог Пазара ме спојио са контактом везано за трговину дрогом, требало је да буде неки контакт из Аустрије. Ја сам све рекао начелнику, знао је сваки контакт, размијењивали смо то. Имао сам погрешно мишљење, да он треба све да зна. Питао сам га за савет, нисам знао идентитет ко је са друге стране, питао сам Сенту, па смо се распитивали и онда ме је он позвао да дођем у Београд, да учествујем у акцији и помогнем – испричао је свједок пред судом. Како је навео, преко Скаја су заказали састанак да виде ко ће да дође.

– Мој пријатељ и ја отишли смо заједно са инспектором Миленковићем и људима из његовог одељења, било је још четири аута, у којима су били инспектори. Ја сам изашао и прошетао али сам посумњао да је намјештаљка, било ми је сумњиво па сам се вратио до кола инспектора, с којим је био мој пријатељ и тражио пиштољ – испричао је Дивљановић у судници, наводећи да су сусрет договорили преко Скаја.

– Начелник ме је убјеђивао да ми не траба пиштољ, али сам ја рекао да нећу без њега. Ставио сам тетејац у џеп, сјео у кола и отишао на мјесто на ком је требало да се нађем. Изашао сам, наишао је момак са качкетом, почео је да пуца, погођен сам. И ја сам пуцао, док сам бјежао. Тај неко је протрчао и отишао, био је од мене на пар метара, на можда четири или пет метара, али сам ја после бјежао. Имао је качкет, јакну с капуљачом, и нешто навучено преко носа, попут неке ролке или фантомке преко лица. Видео сам лик, али не баш добро, нисам имао времена да гледам, бјежао сам. Док сам извадио пиштољ већ сам био погођен, мислио сам да сам убијен – испричао је како је рањен у центру Београда и додао:

– Сматрао сам да сам дошао да помогнем, да сам на правој страни, али испало је да сам учествовао у некој практично приватној акцији. Тако рањеног, инспектори су ме одвезли у Ургентни центар, после сам видео да је ту долазило испред до инцидената, инспектори су се свађали међу собом, а мени су стављене лисице и суди ми се за то – навео је он.

Навео је и да се после чуо са начелником Миленковићем и да је испало да треба да лаже о догађају.

– Када сам схватио шта се дешава, почели су моји проблеми и у Новом Пазару, хапсили су ме, притискали, а све је у позадими овог случаја. Ово је једина истина, можете да ме водите на полиграф. Ја за те људе који се помињу у медијима, нисам чуо, не знам ни Џоније ни Звицере, немам те врсте проблема, а одједном читам да сам требао да будем убијен у Ургентном центру. И ви сигурно знате, што бих ја долазио из Новог Пазара да купујем дрогу овде, углавном се дрога купује у Новом Пазару, ја сам мислио да сам на правој страни и да сам дошао да помогнем. Ја сам пензионисани нарко дилер, осуђиван сам 2004. за дрогу, а сад ме срамота, осједео сам, нисам ја никакав нарко дилер – навео је први свједок у поступку против врачарског клана.

На питање оптуженог Александра Милошевића, који се терети да је по налогу Вушовића пуцао те вечери на Дивљановића, да ли га препознаје као особу која га је ранила, свједок је изјавио „да то 100 посто није тај мушкарац, јер је оптужени много виши и крупнији од пуцача“, преноси Дан.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy