Свједоку Божије љубави

Пише: Емило Лабудовић

Не окрећи се док пси за тобом реже
Отреси прашину с пета у балаве им раље
Не посежи за каменом који Те за небо веже
Нека их у брлогу. Ти, ипак, мораш даље.

На сваки њихов угриз привиј хајдучку траву
И шаку пепела испод Часних верига
Отрпи подмуклу бол и не окрећи главу
Ухвати сунце у око и не дај да пусти мига.

Опрости им крв коју ти лапћу из рана
Нека се угуше њоме онако халапљиви
Клони се јетких мисли јер дана за мегдана
Човјек има пред собом докле хода и живи.

Не бери штап у гају, пусти младицу да расте
Не узмахуј њиме, ни уста не развежи
Не дај да ти са њих пређу шугаве красте
Само окрени леђа, ходај полако, не бјежи.

Умориће се чопор балавећи траг за тобом
Његов ће лавеж бити све даље и даље
И биће тишина као над Светим гробом
Која ће рећи за Тебе. Ти само иди даље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: