Свјетска банка: Економски раст ЦГ најмањи у региону, неопходно „стезање каиша“

Економски раст Црне Горе успориће ове и наредне године и биће најмањи у региону. Да би избјегла негативне спољне утицаје Црна Гора мора остварити “пуну посвећеност фискалној консолидацији и структурним реформама”, што значи смањење фонда зарада у јавном сектору, рационализацију јавних расхода, као и “јачању институција које осигуравају лојалну тржишну конкуренцију, како нико не би уживао погодности посебног третмана”.

То су главни закључци за Црну Гору из извјештаја Свјетске банке за земље Западног Балкана, под насловом “Раст неизвјесности”, наводе Вијести.

Економски раст у Црној Гори са прошлогодишњих 5,1 одсто БДП-а, пашће ове године на три одсто, наредне ће бити 2,8 одсто, а 2021. године 2,7 одсто. Највећи раст ове и нередне двије године имаће Србија.

Виши економиста Свјетске банке Марк Шифбауер казао је да се очекује раст глобалне неизвјесности, што Црну Гору, са високим јавним дугом од 78 одсто БДП-а и великим дефицитом текућег рачуна, чини веома изложеном.

“Висок спољни дефицит и зависност од спољњег финансирања чине Црну Гору нарочито осјетљивом на спољне ризике. Црна Гора, имајући у виду раст неизвјесности, треба да има опрезан приступ јавним финансијама, ако се узме у обзир њен ограничени фискални простор. Фискална консолидација могла је да постигне и боље резултате да је јавна потрошња била ограниченија. Очекује се да се усљед фискалне консолидације дефицит смањи на 3,2 одсто БДП-а у овој години, што је значајан напредак. Са друге стране, јавни расходи су мало смањени, док су трошкови за зараде и даље прилично високи. У будућности је потребно контролисати јавну потрошњу, како би се остварио даљи напредак фискалне консолидације”, казао је Шифбауер.

Економски аналитичар Милан Лакићевић казао је да се у Црној Гори завршава велика јавна инвестиција, дионица ауто-пута, што је утицало на слабији допринос инвестиција економском расту, наводе Вијести.

Очекиване ниже стопе раста у земљама ЕУ утицаће, како је казао, и на Црну Гору због чега се мора наставити са фискалном консолидацијом и јачањем приватног сектора кроз предвидљивост амбијента и смањења дажбина али и јачање институција владавине права како нико не би био привилегован.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: