Свјетска банка: „Европа сад 2“ ће вјероватно имати утицај на инфлацију, али ће бити блажи него код „Европе сад 1“

Раст плата планиран програмом „Европа сад 2“ ће вјероватно имати утицаја на инфлацију, али повећања нису толика као код „Европе сад 1“, па очекујемо да тај утицај буде блажи.

То је током представљања Редовног економског извјештаја за Западни Балкан, казао економиста Свјетске Банке за Црну Гору Милан Лакићевић.

Он је појаснио да Црна Гора већином увози своју инфлацију, али и да домаћи фактори могу да имају утицај. Упитан о утицају „Европе сад 2“ која званично почиње од 1. новембра, он је навео да Свјетска банка очекује да ће фискални дефицит бити благо већи него што је планирано фискалном стратегијом.

„Вјероватно ће имати утицаја. Тај износ повећања зарада неће бити у толикој мјери колико смо видјели у нето повећању зарада у „Европи сад“ 1, тако да очекује стога и блажи утицај на инфлацију. Наше пројекције показују да ће дефицит бити благо већи у односу на оно што је предвиђено фискалном стратегијом, ми очекујемо да ће дефицит буџета опште Владе у сљедећој години износити 4,1 одсто и да ће се у наредном трогодишњем периоду, јавни дуг кретати до 64 или 65 одсто. Очекујемо и да ће дефицит од 4,1 одсто у првој години примјене, благо опадати у наредним годинама, до неких 3,5 одсто у 2028. години“, навео је Лакићевић и нагласио да је Свјетска банка имала конзервативнији приступ у анализи ове реформе.

Навео је да ће „Европа сад 2“ сигурно утицати на дефицит јер је ријеч о свеобхуватној реформи. Додао је да су компензаторне мјере које су предложене за смањење дефицита, неке од мјера политике као што је повећање дијела ПДВ-а, акциза, али и да се велики број мјера односи на бољу имплементацију програма.

„Начин на који ће се успјети потпуно компензовати губици прихода ће у великој мјери зависити од имплементације предложених мјера. Очекујемо да предложене мјере неће моћи у потпуности да надомјесте губитак прихода, међутим исто тако не видимо да ће тај губитак бити толико значајан, да може да угрози јавне финансије“, истакао је Лакићевић.

Он се осврнуо и на стране директне инвестиције у Црној Гори и истакао да су сада на нижем нивоу него што су претходно биле, али да су и даље високе. Нагласио је да Свјетска банка предвиђа да ће оне остати на нивоу од седам одсто, али да је то тешко предвидјети. Истакао је да су ранија снижења свјетских банки на висине референтних каматних стопа због инфлације у 2022. години, уродиле плодом па су нижи и трошкови финансирања.

Успоравање инфлације тренд

Лакићевић је навео да нису анализирали утицај државне акције „Лимитиране цијене“, кроз коју су ограничене марже, али да је у септембру забиљежена негативна стопа инфлације од 0,4 одсто, што значи да су цијене у односу на август како каже, опале.

„Успоравање инфлације је тренд који видимо у свим земљама Западног Балкана и у Европи. Сада видимо да је инфлација пала испод таргетиране вриједности од 2 одсто коју има Европска централна банка, и очекује се да ће смањити висину референтне каматне стопе“, навео је он.

Истакао је да је Свјетска банка почетком октобра, одобрила кредит од 80 милиона евра Црној Гори. Нагласио је да је овај кредит први дио серије, односно да ће Влада вјероватно, током сљедеће године узимати још један кредит.

На питање колико је реално да Црна Гора испуни циљеве из Плана раста за Западни Балкан, Лакићевић је навео да је тај план прилично амбициозан али да очекују да се најважније реформе ставе на прво мјесто, те да ће цјелокупан процес зависити од наредног четворогодишњег раста, јер се План односи на период до 2027. године.

Раст убрзао, путање различите

Према презентацији о Извјештају за Западни Балкан, раст у овом региону је убрзао али економска активност има различите трендове, па потрошња покреће раст у неким земљама док га спошљашњи и фискални изазови ограничавају у другим.

Истиче се и да инфлација успорава али смањеним темпом, те да базна инфлација остаје висока што ствара притиске на плате. Наводи се и да ће се фискални дефицити повећати у овој години, након три године консолидације.

„Процјењује се да ће економски раст Црне Горе успорити на 3,4 одсто у 2024. години, након три године снажног раста, што је између осталог узроковано и падом долазака и ноћења туриста, првенствено руских (-30 одсо)“, истиче се у документу.

Запосленост на Западном Балкану је како се наводи, достигла историјски максимум а стопа незапослености, најнижи ниво у прошлој години. Истиче се и да су реалне просјечне плате наставиле раст, док је повећање минималних пензија утицало на раст просјечне реалне пензије од 21 одсто, у првих осам мјесеци ове године.

„Дефицит се проширио због растућег трговинског дефицита усљед споријег извоза и опадајућих нето прихода. Раст кредита је био снажан у 2024. години, нагло убрзавајући од марта док су неквалитетни кредити значајно опали, али и даље остају највиши у Западном Балкану“, истиче се у презентацији.

Додаје се и да је централна Влада остварила фискални суфицит од 1,25 процената БДП-а у првих осам мјесеци док је јавни дуг благо порастао, због емитовања обвезнице у марту. Пише и да ће задржавање динамике раста захтијевати јачу економску интеграцију и структурне реформе.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: