Свјетска банка: Туристичка сезона ће зависити од брзине имунизације

Туристичка сезона у Црној Гори ће у великој мјери зависити не само од тога када ће пандемија бити обуздана, већ и од брзине имунизације, оцијенили су из Свјетске банке (СБ).

„Међутим, охрабрујуће је да нека од главних тржишта туриста за Црну Гору, као што је Србија, убрзано напредују са имунизацијом“, наводи се у редовном економском извјештају СБ за Западни Балкан који је објављен крајем априла.

У том документу, у посебном одјељку за Црну Гору, наводи се да је неизвјесност висока у погледу развоја пандемије и спровођења вакцинације, а тиме и брзине економског опоравка.

„Црна Гора је рангирана на трећем мјесту у свијету по броју заражених коронавирусом на милион становника. Спровођење вакцинације се полако побољшало од како је имунизација почела крајем фебруара. Влада је повећавала рестрикције како би обуздала пандемију“, рекли су из СБ.

У СБ очекују да бруто домаћи производ (БДП) Црне Горе расте 7,1 одсто у овој години, под условом да дође до опоравка туризма на 55 одсто његовог нивоа из 2019.

„Међутим, пројектовано је да се губитак укупног економског аутпута /оутпут/ неће у потпуности опоравити до 2023. године, када се очекује да економија расте 3,5 одсто. Брзина опоравка може бити снажнија уколико се имунизација убрза“, додаје се у извјештају.

Изгледи када је у питању запосленост, како су оцијенили из СБ, су у великој мјери неизвјесни и зависе од опоравка радно интензивних сектора, што такође зависи од обухвата и трајања државне подршке.

„Колико ће се брзо опоравити радна мјеста која захтијевају низак степен вјештина ће дјелимично детерминисати колико ће се брзо сиромашна и осјетљива домаћинства повратити на нивое дохотка прије кризе. Рјешавање дугоприсутних изазова у сектору рада је пресудно за снажна унапређења у сегменту општег благостања друштва“, казали су из СБ.

Одрживе и кредибилне фискалне политике, како су навели, представљају императив за одрживост дуга.

Из СБ су саопштили да додатна подршка државе приватном сектору, уколико буде неопходна, мора бити циљана, фискално одговорна и осмишљена тако да се постепено укида кад опоравак ојача.

„Процијењено је да ће фискални дефицит постепено падати са пет одсто БДП-а у овој години на 1,3 одсто у наредној, што значи примарни суфицит од 1,1 одсто БДП-а. Након што је достигао свој врхунац у прошлој години, пројектовано је да ће се јавни дуг вратити на нивое прије кризе до 2023“, прецизирали су из СБ.

Међутим, како су у упозорили, стварна путања фискалног дефицита и смањења дуга може бити оштрија или уравномјеренија у зависности од средњорочних буџетских планова Владе.

„Утицај кризе и високи ниво дуга условљавају опрезну фискалну политику, која ће циљати примарне суфицит када се економија потпуно опорави“, додаје се у извјештају.

Очекује се да ће се екстерни дисбаланси смањити, алл и да ће остати на високом нивоу.

Како су навели, пројектовано је да ће завршетак дионице ауто-пута, који зависи од увоза, и снажнији извоз, предвођен опоравком туризма, смањити дефицит текућег рачуна на 13 одсто БДП-а у наредној години, односно на десет одсто у 2023.

Из СБ су подсјетили да је нова Влада преузела дужност у децембру прошле године, што је одложило усвајање овогодишњег буџета.

„Тренутно се усвајају привремена рјешења о финансирању до усвајања новог буџета. Нова Влада је истакла посвећеност убрзању реформи, снажењу владавину права и борбе против корупције, што све представља темељ за снажнији, одрживији и инклузиван раст“, додаје се у извјештају.

Из СБ су саопштили да се екстерни ризици односе на дуже трајање пандемије, спорије спровођење имунизације и могућности да се рестрикције за путовања продуже и током љета.

„Наставак са другом дионицом аутотупа може бити пријетња по одрживост јавног дуга“, упозорили су из СБ и додали да домаћи ризици, укључујући политичку поларизацију, остају повишени.

У СБ сматрају да би криза требало да се искористи за спровођење кључних структурних реформи.

„Ово би довело до отпорнијег опоравка за све након кризе и избјегло би се преокретање претходних реформи“, наводи се у извјештају.

Да би се убрзао опоравак и потпомогао раст и смањење сиромаштва, Црна Гора, како су закључили, мора да одржава макроекономску стабилност, оснажи људски капитал, смањи баријере за продуктивност приватног сектора, обезбиједи инклузивно и ефикасно пружање услуга јавног сектора, као и да пажљиво управља природним ресурсима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: