Свjетска економска криза поново 2015?

Нова економска криза могла би поново да избије у прољеће 2015, тим прије што се не предузимају опсежне мјере које би је предупредиле, упозорава швајцарски експерт са Института за развој пословног управљања (ИМД), Артуро Брис.

„Не треба да нас завара то што се су се наизглед многе земље опоравиле од кризе из 2008“, изјавио је Брис, професор финансија на Пословној школи ИМД из Лозане, током недавне конференције у Швајцарској.

„Сувише често не узимамо никакву поуку из прошлости и не чинимо ништа како бисмо предупредили надолазећу кризу, иако смо свјесни њених опасности„, додао је он.

Овај експерт сматра да би свијет могао да се суочи са финансијском кризом од априла 2015, наводећи осам упозоравајућих фактора.

Берзанска тржишта су прошле године забиљежила нереалне позитивне перфомансе, тако да би ситуација у једном тренутку могла да експлодира. Почетком 2014. аналитичари су били разочарани раскораком између профита и очекивања тржишта.

Уколико би се тржишта вратила на разумни ниво у погледу профита, то би довело до краха 30 до 35 одсто берзанског тржишта.

Паралени кинески банкарски систем, који се састоји из зајмова углавном намјењених владиним инститцијама чије пословање није транспарентно нити је отворено конкуренцији, предсатвља други упозоравајући фактор предстојеће кризе.

Уколико дође до пуцања банкарског сектора у Кини, свјетска економија би озбиљно била угрожена.

Још један од претећих фактора је могућност да САД, које су највећи свјетски произвођач гаса, преузиму досадашњу улогу Русије као водећег свјетског енергетског добовљача.

Још једна опасност која може да доведе до нове кризе је надувавања цијена некретнина, које се тренутно догађа у Бразилу, Кини, Канади и Њемачкој, гдје цијене скачу због велике кредитне расположивости.

Купци који лако долазе до кредита подижу цијене које не одговарају реалној вриједности.

Један од показатеља предстојеће кризе је и деградација кедитних рејтинга, који све чешће од „БББ“ прелазе у ниво „ААА“.

Предузећа гомилају превелике дугове а нова норма постаје оцјена кредитног рејтинга „БББ“. У САД само три компаније имају и даље оцјену „ААА“- ЕксонМобајл, Мајкрософт и „Џонсон и Џонсон“.

Уколико се снижавање кредитног рејтинга узме као индикатор надолазећег банкротства, онда огромном броју предузећа предстоји крах. У случају раста каматних стопа од два одсто половина предузећа би пропала.

Ратови и конфликти су могућа последица нове економске кризе. По читавом свијету расту геоплитичке тензије. Поједини догађаји као што је криза на Криму могла би да доведе до суноврата тржишта чак и без избијања рата.

Швајцарски ескперт упозорава да би нова криза повећала сиромаштво које се већ шири на глобалном нивоу, што може да доведе до социјалних конфликата у случају да сиромашни постану још сиромашнији.

Борба против неједнакости и тежња ка прерасполеди богатства могла би да успори привредни раст и смањи учинак иновација, што угрожава глобалну економију.

Суфицити у благајнама централних банака и државних предузећа могли би на крају да угрозе читаву економију. Европска централна банка позајмљује новац финансијским институцијама, које опет тај новац улажу у у централну банку, што представља зачаран круг.

У садашњим околностима, Гугл би могао да постане већински власник ирске имовине а Мајкрософт да купи више од 50 одсто Сингапура, што би било крајње неморално, закључује Брис.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: