Свјетски дан борбе против сиромаштва: У Црној Гори сва права угрожена

Данас се у читавом свијету обиљежава Свјетски дан борбе против сиромаштва и социјалне искључености, датум је признат од УН од 1993. гoдине

Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима је први циљ одрживог развоја, истакнут у оквиру глобалне агенде за одрживи развој УН до 2030. године.

Ни три године након усвајања тих циљева, Влада Црне Горе није усвојила националне циљеве одрживог развоја, нити подциљеве везане за смањење сиромаштва.

Да би се озбиљно почели бавити сиромаштвом неопходно је да имамо релевантне податке, a Црна Гора нема званичних податка о сиромаштву од 2013.године а они су се односили на 2012. годину, истичу из Банке хране.

Једине податке које имају везе са проблемом сиромаштва имамо о потрошачкој корпи ( Монстат), која је ревидирана и која говори који је минимум са којим једна породица може преживјети мјесец дана.

Црногорско друштво је незаустављиво кренуло смјером поларизације између материјално веома имућних и материјално сиромашних, нагласили су из Банке хране.

Банка хране ЦГ уочава стални пораст материјално угожених којима помоћ треба. До скоро су то били дугогодишни незапослени, вишечлане породице, породице које имају чланове са инвалидитетом, једнородитељске породице, пензионери са најнижим приходима, расељена лица.

Сада уочавамо велики број оних који имају неки вид посла (сталне или привремене послове, осигурани или раде на “ црно”) али не успијевају да задовоље основне потребе
( храна, кирија, рачуни, трошкови школовања дјеце..).

Сузбијање сиромаштва имплицира задовољавање основних човјекових потреба, у које улазе прехрана, здравље, образовање, запослење, становање и учествовање у друштвеном и културном животу.

Велики потенцијал за умањење сиромаштва је огромој количини хране која се баца у читавом ланцу од производње до потрошње ;од њиве, транспорта, угоститељства, трговине, домаћинства.

У  Црној Гори немамо податке колико се хране баца а ни начине како спријечити бацање хране и усмјерити га ка најугроженијима.

Морали би изградити ефикасне мјере бржег запошљавања људи у стању социјалне потребе, истичу из Банке хране.

Кључни разлог за ризик од сиромаштва код нас су незапосленост и недовољни приходи.

Банка храна уочава:

У Црној Гори је цијена рада најмања у региону и неоправдано ниска.

Минимална плата код нас није дефинисана а морала би бити као мјера заштите људског достојанства и умањења сиромаштва.

Плате запослених морају обезбиједити барем минимум материјалних потреба човјека да би се осигурао достојанствен живот и да би би били могућности учествовати у друштву.

Овако имамо море људи изопштених из друштва, у стању безнађа.

Социјалне накнаде нису довољне , не омогућују задовољавање основних животних потреба .Колико година је прошло од када је Међународни комитет за економију УН ,констатовао да су социјална давања непримјерено ниска и да се морају повећати?

Било је то 2014. год .
Јесмо ли урадили нешто?
Не колико смо ми упознати. Од 2010 . од када постоји Банка хране ЦГ и прати проблем сиромаштва , социјала је повећана за свега 7 евра .

Када се појаве неочекивани материјалне трошкове, људи једва успијевају спојити крај с крајем су чињенице које никога не интересују, на жалост.

Рекордери смо по броју “дјеце” старости преко 30 година која живе с родитељима а хвалимо се статистиком да само 8% људи плаца курију (попис 2011).

Како помоћи угроженима

Потврђено је из искуства земаља које се активно боре против сиромаштва , да прогресивни порезни систем и већи јавни социјални трансфери смањују неједнакост и сиромаштво.

Ипак, инстументи пореске политике могу се посматрати као подршка и допуна мјерама социјалне и друге политике који морају имати водећу улогу у сузбијању сиромаштва.

С аспекта ублажавања сиромаштва , значајни инструменти политике јесу породиљске надокнаде и дјечји додаци који морају бити доступни свој дјеци која живе у немаштини.

Необјашниво су ниски износи ових давања , не обезбјеђују ни минимум потреба породиља и дјеце а важни су и као мјера подстицаја наталитета.
Такође сматрамо да би дјеца из социјално угрожених породица морала имати бесплатну ужину у школи и превоз , бесплатне књиге , до стицања првог звања као мјере за ублажавања сиромаштва и спречавање појаве цикличног сиромаштва.

Квалитетно образовање најбоље је средство превенције сиромаштва и најефикаснији начин бијега из сиромаштва.

Људи без образовања чешће постају сиромашни, а дјеца из сиромашних породица рјеђе стичу веће нивое образовања.

Обезбеђивање бесплатних квота електричне енергије за сиромашне мора бити један од начина наше борбе против сиромаштва.
Забрана искључивања струје рањивим категоријама мора бити обавезујућа.

Ми немамо стратешких докумената о израдии социјалних станова и надокнади трошкова становања за најугроженије,што је најнормалнија ствар у земљама ЕУ ,а тежимо ка чланству.

Укинути пореска оптерећења на донирану храну као мјеру борбе против бацања хране и афирмације донирања у добротворне сврхе.

Права социјално угрожених и запослених су угрожена

У бројним ситуацијама које су биле предочене Банки хране примјетан је неједнак приступ правима, осиромашених грађана, правосуђу као и на све дужим листама чекања на здравствене услуге.

Изразито забрињавајући је несигуран статус запослених, који су често присиљени бирати између трпљења (док се њихова права крше, рада у неадекватним условима и раде за минималне плате које знају бити и неисплаћене када дође до прекида радног ангажмана ) напуштања посла или одласка из Црне Горе, истичу из Банке хране

Да би држава реаговала и обуздала растуће сиромаштво мора прво имати податке. Црна Гора нема званичних податска о сиромаштву од 2013.год. Обећани си подаци крајем прошле па онда почетком ове године.

Банку хране Црне Горе интересују одговри на питање , од креатора и спроводиоца социјалне политике који много говори о ефикасности мјера за сузбијање сиромаштва :

1.Колико се времена људи задржавају у сиромаштву код нас ?

По нама предуго и ријетки су они који су ушли у зону сиромаштва и извукли се из ње.Ми имамо у евиденцији по три генерације сиромашних у оквиру једне породице.

2.Колико је апсолутно сиромашних , оних који немају ни 2 еура дневно за храну по особи?

(МОНСТАТ – ова процјена минимума за преживљавања човјека)
Колико их је међу:корисницима МОПа, пензионерима,незапосленим,неевидентираним ( немају посао, не налазе се на Заводу за запошљавање,жртвама тразиције..)?

3.Колико поридица има минимални износ од 639 еура за преживљавање мјесечно колико сматра Монстат да је потребно да породица преживи ?

Код нас половина запослених прима око 260 еура за мјесец.У Црној Гори поридицу чини 3.8 чланова а запослен је 1. 2 члана.
Имамо око 52 000 људи на евиденцији незапослених, трећина су високошколци.
68000 пензионера има пензију мању од 250 еура

4.Колико је реалтивно сиромашних у Црној Гори?Колико је оних који :

-не могу приуштити адекватно гријање у најхладнијим мјесецима
– колико њих живи у породицама која не могу приуштити оброк који садржи месо, пилетину, рибу сваки други дан.
-колико њих живи у породицама која не могу подмирити неочекивани финанцијски трошак из властитих средстава
-колико грађана живи у породицама које не могу приуштити недјељу дана годишњег одмора вам куће за све чланове своје породице

Одговори на ова питања указују на породице које живе у релативном сиромаштву

Ако говоримо о приходу који могу људи слободно трошити, дакле након што платре све режије и остале обавезе , што упучује на дефинисање релативног сиромаштва ,ми таквих података колико смо упућени немамо .

5..Колико има оних који припадају категорији тзв “новог “ сиромаштва?

Ново сиромаштво означава ситуације у којима породице нису способне одржати досадашњи ниво животног стандарда, па прелазе из сфере сигурног живота у неизвјесност с којом се до тада нису сусретали (несигурно радно мјесто, незапосленост, задуженост, немогућност отплате кредита, кашњење с плаћањем режија и сл.)

Сматрамо да сиромашни људи неодговорни и лијени како то неко мисли . Ради се о недостатку послова и системске бриге да се изведу из стања у којем се налазе.

Улагање у рјешавање проблема сиромаштва није трошак, него инвестиција.

Како и колико помаже држава угроженима

Прошле, 2017. године, из буџета је за разна социјална давања издвојено 97,8 милиона еура, док је само за Центар за социјални рад у Подгорици издвојено 28,8 милиона еура.

Нису мала издвајања , рекло би се а људи у стању социјалне потребе не осјећају бољитке.

Да ли се једнократна помоћ даје праведно и према степену угроженисти или надвладавају дискрецина права које имају одговорни ?

Да ли економски раст са собом носи и мање сиромашних

У Црној Гори имамо 47 милионера
што упућује да економски раст, са којим се поносимо .
Економсли раст не значи нужно рјешавање проблема сиромаштва, јер су се можда обогатили само они који су већ били богати. Створила се нова класа имућних, оних блиских државном врху, на жалост.

Да ли хумани људи и организације могу смањити сиромаштво ?

Нереално је вјеровати да су доброчинство и хуманитарне организације у могућнисти обуздати сиромаштво. То може само држава системском, свеобухватном и организованом активношћу.

Хумани људи и организације могу само ублажити сиромаштво.

Традиционална помоћ породица социјално угроженима, полако опада јер људи нису у могућности саставити крај са крајем за своје породице .
Ипак још увијек се може реци , да породице помажу колико могу а посебно рођаци који живе ван Црне Горе .
Новац послат рођацима из иностранства поридицама у Црној Гори је озбиљна помоћ и износи око 500 милиона годишње.

Више помажу они који и сами живе тешко
него они имућнији.

Код нас и даље осиромашени народ преко донација хране и смс- а помаже социјално угроженима и болеснима.

Колико имућнији помажу

Они који живе боље слабо су заинтересовани за проблеме оних који живе лошије од њих.Апсурдно али је на жалост истина.

Код нас нема бизнисмена или компаније који су направиле фонд за школовање сиромашне дјеце или лијечење болесних ,што би било за очекивати од успјешних патриота.

Гдје је задужбинство, гдје је осјећај солидарности оних који имају више према сиромашним и болесним.

Ријетки су они који помажу на овај начин континуирано.

Наша препорука

Пружаоци социјалних услуга морају радити на раној идентификацију и правовремено пружање социјалних услуга особама и породицама у ризику од сиромаштва, посебно дјеце.

Дјеца која одрастају у сиромаштву изложена су већем ризику од социјалне искључености и вјеројатно ће искусити и друге психосоцијалне проблеме.

Сматрамо веома важним усмјерити напоре на израду националне стратегија за борбу против сиромаштва, ради смањења сиромаштва (посебно апсолутног), радити континуирано на мјерењу сиромаштва и осигурати подмирење основних потреба становништва.

Циљ стратегије за борбу против сиромаштва и искључености (на коју ми више година подсјећамо да је заборављена у фиоци) , мора бити не само ублажавање и смањење него и превенција социјалних проблема

Нужан је цјеловити приступ у борби против сиромаштва и искључености, који укључује усклађену и повезану активност различитих актера, почевши од одговорних министарстава, преко локалних заједница , друштвено одговорних компанија до невладиних организација.

Прекидање круга сиромаштва и недостатка могућности мора представљати један од главних циљева борбе против сиромаштва .

Немамо још увијек очигледно вољу, а камоли план којим би покушала умањити број оних који живе у опасности од сиромаштва и социјалне искључености.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: