Свјетски дан књиге: Апостоли ријечи

Трибина „Ријеч“ Удружења књижевника Црне Горе вечерас је била посвећена 23. априлу, Свјетском дану књиге и ауторских права. Милица Краљ, уредница трибине „Ријеч“ УКЦГ, нагласила је да је књига пролазила кроз разне промјене, али да је увијек била попут апостола који су знали вриједност ријечи и знали да је сачувају. По њеним ријечима, књига је често била прогањана, а писци су често били на маргинама друштва.

–Тако је било у свијету, а тако је и данас у Црној Гори, јер су српски писци данас у унутрашњем егзилу. Један од првих прогоњених писаца у Црној Гори је био Миодраг Ђупић, а прије њега било је много његове браће по писању који су чак били и стријељани. Дуг је пут од Драгише Васића, убијеног од усташа, па до прогоњеног Гојка Ђога – поменула је она.

Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе, говорио је о поданичкој литератури и нагласио да се данас награде и књижевна признања дају у складу са политичким заслугама. Он сматра да се без књиге не може, али да многима она и не треба.

–Књига је доказ да је неко некад беспосличарио и писао о томе. Често не знам шта је књига и да ли је она оно што се увече чита дјеца прије спавања или је то оно штиво због које ђаци бјеже са часова. Знам да није оно што о њој кажу продавци туђих идеја и оригинали фалсификати који у овој НАТО-вској Црној Гори добијају бројна признања– примјетио је Ђурић.

Милорад Дурутовић, књижевни критичар, наглашава да се Свјетски дан књиге обиљежава у једном друштвеном пројекту који је темељно деструисао смисао просвјете и образовања, читања и писања.

-Јасно је и данас да постоје врхунски писци и врхунски читаоци. Међутим, и ја који сам упућен у савремено стваралаштво, имам потешкоћа да одговорим на питање: Ко је данас велики писац? Парадокс је да у обиљу књига писац постаје једва видљив, јер данас пишу сви: старлете, стриптизете, шоумени, криминалци. Није велики посао установити да таква продукција нема чак ни литерарну солидност, али је проблем када на Београдском сајму књига стотине основаца хрли да се слика са једном стриптизетом. У таквом амбијенту, прави писац мора остати невидљив. Политичка селебрити култура наметнула се као привилегована дисциплина нашег времена, што видимо и по наградама, а што је натужније, видимо и по школским програмима, јер није најбољи онај који је по свим естетским и етичким мјерилима најбољи, већ онај који је по свему најгори и најподобнији – закључио је Дурутовић.

Крај трибине припао је пјесницима који су говорили своје стихове.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: