Своје се не добија, већ се не да
1 min read
Михаило Меденица
Страхујеш ли од јутра када ћеш више презирати себе неголи што презиреш Србију, Александре Вучићу?!
Освануће, веруј, вазда нељудима осване такво јутро кад с гађењем покушају да стресу себе са себе, али што више беде стресаш то више узрасташ у њој…
Презиреш Србију, да, с толико љубави је презиреш да просто жалим то јутро када ће те пробудити речи: “Србија нема ништа на Косову, био би добитак да добије и један метар” а ти ћеш у страху ослушкивати одакле долазе покушавајући да их вриском тишине одагнаш, али што гласније будеш вриштао тишину то ћеш их јасније чути из те беде у којој ћеш тражити збег од себе!
Хоћеш ли тада знати шта си се борио да изгубиш?! Ни једну битку ниси “славније” водио од ове за пораз Србије! Ако ли ти ко буде спочитао да ниси први несутрашиво јуришао на рањену Србију – знај да лаже, кукавички си се најхрабрије предао, витеже бесчасти! Није ти Косово и Метохија, несрећниче, метар земље у комшијској ливади па да му се радујеш ако га добијеш у најам! Своје се не добија већ се не да!
Не метри се, није то шума твојих сирових трупаца послушника, већ стопа где је небо сво од свете земље а земља читава од неба! Ако на Косову и Метохији немамо ништа – где имамо?! Где постојимо без колевке и где васкрсавамо без крста?! Није твоје да нас “тешиш” како је успех ако од векова сачувамо дан већ да векове сачуваш за нови дан!
Хоћеш ли застати, махнити јуришниче пропасти Србије, устави се гонитељу јада- како ништа немамо тамо где све имамо, тамо где једино све имамо?! Ако је окупирано неки бољи од нас ће га ослободити! Ако је отето неки куражнији ће осванути у Призрену! Ако је распето – свето је, неумрло, литургијско а не лелејско! Ако нас је под земљом више него на њој није гробно већ заветно! Какво да је- наше је, постојимо само док знамо да су Дечани високи јер су до Господа а не висине до којих не можемо! Ако је данас у рукама туђина – није туђе!
Ако издаш и признаш да сутра не постоји ниси решио проблем већ проклео Србију да довека гледа у небо из понора… Ако на Косову и Метохији ништа немамо зашто се то што чиниш зове – издајом?!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Truć, Bljucu!
Бљуц
Zdrav bio Nebojša, ako ja i ti možda i nećemo, potomci nam hoće zasigurno!
Miran ja.
I ja,moj Djikane,jedva cekam dan kada će moja deca i unuci slobodno,kao što sam ja,za vaskrs isao u našu Patrijaršiju,da proslavim veliki pravoslavni praznik!
… Tamo smo se na Kosovu, pogotovu u Metohiji, brusili i oštrili Srbi odovud Planine, Crnogorci!
I on, kome znam i oca i majku.
Baš onakav kakvi su mu i roditelji.
Svojski!
Jednom ćemo mi opet da sručimo u plodnu nam Metohiju, da panemo u centar Peći, na kapije Pećke Patrijaršije! Nezavisno od sviju Alexa ovoga svijeta.
Tamu ću da opet zapalim svijeću đede-stricu Simu koji bijaše bič Božji za kačake, za čitav arnautluk!
Tako je suđeno, da se opet jednom vrnemo otkud smo i dolazili u najljepši Planinu.
Ako ja i ne dočekam, Mihajlo svakako hoće!
… Ali tako, ali nikako!
Pa Mihailo je Arbanas potomak Bogica Moracanina.