Табаковић: Очекује се опоравак прилива инвестиција

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је данас да је од почетка године нето прилив страних директних инвестиција у Србију био 584 милиона евра и да Централна банка у наредним годинама очекује опоравак прилива инвестиција.

Табаковићева је на Регионалном инвестиционом самиту у Аранђеловцу истакла да се инвестиције очекују пре свега у области индустрије, пољопривреде, трговине и финансијски сектор.

Даљи прилив зависиће од решавања домаће фискалне неравнотеже и обезбедивања подршке међународних парнтера, навела је Табаковићева.

Према њеним речима, НБС у том смислу позитивно гледа на недавно донете мере владе у правцу фискалне консолидације и настојаће да са своје стране обезбеди позитиван исход преговора о аранжаману са ММФ-ом .

Она је навела да је од страних директних инвестиција (СДИ) које су у овој години ушле у Србију, 22 одсто било у прерађивачке капацитете, 20 одсто у трговину и финансије, 13 одсто у грађевинску индустрију и само седам одсто у енергетски развој.

Гувернер је напоменула и да је од 2005. до 2012. године Србија забележила нето прилив СДИ од 12, 5 милијарди евра, што је мање него у другим земљама региона, јер је у Хрватској тај прилив био 14, 7 милијарди евра, у Румунији 40, 2, а у Мадајсрској 36, 3.

Она је навела да је претходних година нето прилив СДИ у просеку био око шест одсто БДП-а, а да је прошле године због успоравања раста светске економије и домаћих неравинотежа пало на један одсто.

Снижавањем инфлације и њеним одржавањем на ниском нивоу у дугом року монетарна политика ствара предуслове за стабилно окружење неопходно за привлачење капитала, рекла је Табаковићева.

Она је напоменула да су од времена када се прате инфлациона очекивања, према подацима Блумберга, она сада на историјском мининумуму од 5, 5 одсто.

За Србију је кључно прилагођавање

Табаковићева је изјавила да је кључна ствар која Србији предстоји на економском плану, прилагођавање, било да се ради о прилагођавању трошења према ономе што зарадимо, или прилагођавању рочности извора новца и кредита.

Табаковићева је истакла да је структура штедње у Србији таква, да је од 8,3 милијарде евра, 82 одсто штедња до једне године, а остатак је дугорочна штедња, углавном до три или пет година.

Она је истакла да је код кредита, обрнуто сразмеран однос. Тако да од шест милијарди евра укупних кредита становништву, 85 одсто чине стамбени кредити, а 15 одсто краткорочни кредити. Она је навела да су од кредита привреди, који су на крају септембра износили 10 милиајрди евра, 40 одсто краткорочни, а 60 одсто дугорочни.

Табаковићева је нагласила и да камате на штедњу у банкама, треба да буду руковођене сигурношћу, а не профитом и да високе камате, углавном нуде банке, којима је „вода до носа“ , а они који имају стабилне изворе, воде рачуна о сразмери између улазних трошкова за прикупљање новца и цене кредита које пласирају.

Према њеним речима, Србија треба да промени сутруктуру инвестиција, тако да не преовлађују портфолио инвестције и „онај најтоплији капитал“, који дође да заради и оде, а нама остане сналажење са краткорочним ефектима и дугорочним последицама.

Табаковићева је истакла да није крив онај, коме је пружена прилика да заради, већ је крива држава ако не створи услове да део користи остане и њој.

Гузенбауер: Борба против корупције за бољи имиџ Србији

Специјални саветник првог потпредседника Владе Србије Алфред Гузенбауер рекао је да су за побољшање имиџа Србије потребна стална борба против корпуције и постојање независних јавних институција.

Он је рекао да је корупција главна препрека за улазак у ЕУ, и да охрабрује то што је нова Влада Србије заузела став да реши проблем корупције, која је осим за приближавање Унији и главна препрека за инвеститоре. Стална борба против корупције је неопходна, да би била искорењена, а њено елиминисање није само питање политике, већ и постојања независних јавних институција које ће да примене владавину права.

Гузенбауер је рекао и да Србија треба да понуди гаранције инвеститорима да су њихова улагања безбедна и да су им права загарантована.

Не постоји ниједан разлог због којег Србија не би могла да постане друга Словачка по успешности, истакао је он, наводећи да Србија има обучену радну снагу, и ниске трошкове и радне снаге и производње.

Он је оценио као добар корак у побољшању имиџа Србије и потписивање Бриселског споразума.
„Тај споразум је огромно достигнуће које показује Европској унији да је Србија спремна да се ухвати у коштац са својим проблемима“, рекао је Гузенбауер.

Побољшање имиџа, како је резимирао, главни је предуслов и за приближавање Србије Европској унији, а он лично, рекао је, оптимиста је да ће преговори Србије о прикључењу ЕУ почети почетком следеће године.

Преговори са Србијом као и са другим земљама

Гузенбауер је данас такође изјавио да преговори о уласку Србије у ЕУ не би требало да трају дуже него са било којом другом земљом.

Коментаришући изјаву првог потпредседника владе Александра Вучића да ће Србија постати чланица ЕУ 2020. године, Гузенбауер је рекао да је та изјава заснована емипиријским доказима, а то је да преговори просечно трају седам година. Он је оценио да је то „нормално очекивање, али је, ипак, нагласио да нико не зна шта ће се десити у међувремену, и да се може догодити нешто што ће или убрзати или успорити тај процес.

Гузенбауер је навео да има честе контакте с Владом Србије и додао да је до краја године у плану састанак са осталим саветницима. На том састанку ће се, како је рекао, дискутовати о појединачним анализама саветника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: