Тајна

Пише: Мишо Вујовић

Име јој нико не зна, до данас бије је глас, да је стигла из града чуда, из Холивуда, побегла од славе и блуда у шуму, међу нас.

И сада живи у осами своје тајне, право јој име нико не знаде, али јој лепоту сунце краде, кажу и она га је заборавила, затурила међ’ силним женама у чија се имена облачила, свлачећи одећу ко змија кожу, ходајући по опојној жици разблудног царства страве и славе.

Холивуд, блудник поново је звао, а она окреће главу од себе и гужва ћебе баш је брига и не постоји сила…

Нема тих долара ни пара да би се поново обнажила…

Ни обучена се не би окуражила да стане на трон греха и страве. Била је звезда богата и празна, сада је безимена и надом испуњена. Сада је свет само њен и она своја.

На позорницу чедоубица нечастивог лица, никада више. Монструма без ума и морала.
“Не хвала”, рекла је сестрама из клуба пожуде. Идем у шуму међу људе!
Дошла је да нађе дрвосечу чистог срца да се привије ко пијавица.

Ни године јој нико није открио, носила је трећину више него што је показивала.
Знала је да избаци груди, заразно да се смеје, поветарац јој пиркао у коси, очима умела да греје.

Име јој нисам дуго знао. Али у сред средине зиме,ушушкано поред камина у чаши вина заискри истина.

Размишљао сам те ноћи, можда је Сања или Ана!?

Шта ноћас она дивна глава снива, можда је Уна или Ива, шта ли то скрива, шта ли то носи!?

“Ко си ти?” пита.

“И ја се питам док мислима скитам и памћење чешем по коси, шта дан ноћи носи, није богаљ онај што проси, већ господари образом боси..,” рече чобанин седокоси.
Очи су прве у трептај закопале, очи су знале још као мале, за тај трик, када трепну тајна је вечно заспала у њих.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: