Тајна вековима: Манастир Манасија – драгуљ коме су археолози посветили живот

Дуже од шест деценија истражује се манастир Манасија код Деспотовца, коме су истакнути археолози посвећивали и целу каријеру.

Задужбина и последње коначиште деспота Стефана Лазаревића (1377-1427/50) интригира научнике у тој мери, да је у Народном музеју у Крушевцу тренутно актуелна поставка о истраживању Манасије допуњена и последњим налазима из 2017. и 2018. године.

– Ово је нешто измењена верзија првобитне изложбе, користи се документација Републичког завода за заштиту споменика, као и текст првобитног каталога – рекла је Смиљана Додић, музејски саветник Завичајног музеја Јагодина и један од аутора поставке. – Последњи налази односе се на покретни материјал нађен у порти.

Већ је утврђено поуздано да је манастир Ресава, како је најтачније име овог изузетног здања, грађен у периоду од 1407. до 1418. године. Убраја се у врхунска остварења српске архитектуре касног средњег века. Од 50-их година прошлог века, радило се на обнови јужне фасаде и препокривању храма, рестауриран је мозаички под у припрати, под руководством проф. Слободана Ненадовића.

Уследили су обимни радови на Деспотовој кули. Нешто касније, 70-их година, градио се нов конак. Археолог Часлава Јордовић предводио је истраживања у источном делу порте, а затим и неопходне радове на бедему и околним кулама. Последње деценије 20. века радови су подразумевали обнову свих елемената одбране.

Прва систематска археолошка истраживања Манасије отпочета су 2005. године и тада су неуморни истраживачи дошли до великих открића. Међу њима убедљиво највеће: гробница деспота Лазаревића!

– Један од главних циљева археолошких истраживања обављених у јесен 2006. у наосу цркве, било је дефинисање гробног укопа уз јужни зид западног травеја – наводи се у каталогу изложбе. – На основу резултата до којих се дошло археолошким ископавањима у манастирском храму и чињенице да су они у апсолутном сугласју са историјским подацима и према нашим сазнањима о ктиторским гробницама у средњовековној Србији, можемо недвосмислено закључити да је у западној травеји цркве манастира Ресаве (Манасије), у гробној конструкцији уз јужни зид откривена гробница са земним остацима, ктитора – деспота Стефана Лазаревића.

Ово мишљење, како се прецизира, потврђују и резултати обављене антрополошке и у нашој археолошкој науци по први пут примењене ДНК анализе.

– Тиме без сваке сумње можемо констатовати да је разрешена вишевековна недоумица о месту деспотове сахране – износи истраживачи. – У припрати манастирске цркве откривене су и истражене две зидане гробнице, млађа датована у 18. и старија у 15. веку. Према историјским изворима реално је претпоставити да је у старијој, данас презентованој гробници, сахрањен Калојан Русота, личност са значајним утицајем на двору деспота Стефана, али и Ђурђа Бранковића.

Познат по законима

Ктитор манастира деспот Стефан Лазаревић, син је кнеза Лазара Хребељановића, а најраније детињство провео је у Крушевцу. Сматра се једним од најмудријих и најобразованијих владара свога времена. Престо средњевековне Србије наследио је после погибије оца на Косову пољу 1389. године. Мајка Милица Хребељановић, помагала му је у вођењу државе до пунолетства 1393. године. Стефан Високи упамћен је по доношењу низа значајних закона, покровитељству у уметности, задужбинарству,али једној од најуспелијих средњевековних песама у акростиху -„Словољубве“.

Током 2008. и 2009. године, констатована су и три стамбена хоризонта, датована у 15,16. и 19. веку, што је допринело јаснијем сагледавању свих страдања, посебно највећег, 1458.године.

Извор: Новости 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: