Тајни споразум о уништењу православља

Пише: Драган Р. Млађеновић

Трилатерална комисија је приватна организација, основана на иницијативу свемоћног Дејвида Рокфелера (ен. David Rockefeller, 1915–2017), а на идеју његовог првог сарадника Збигњева Бжежинског (пољски Zbigniew Kazimierz Brzeziński, 1928–2017). Оснивачки састанак је одржан 23. и 24. јула 1973. године на Рокфелеровом имању. Поред Американаца, састанку су присуствовали и представници још два светска региона – Јапана и западноевропских земаља – из чега потиче име: Трилатерална комисија. Ова организација је, дакле, установљена да гаји блиске односе између ова три региона.

Зато је већ 1973. на самом почетку рада Комисије објављен кратки манифест о њеној сврси и циљевима: „Блиска трилатерална сарадња у циљу очувања мира, управљања светском економијом, подстицања економске реконструкције и ублажавања светског сиромаштва, што ће повећати шансе за глатку и мирну еволуцију глобалног система“.
Др Смиља Аврамов (Пакрац, 1918 – Београд, 2018), професор међународног права на Правном факултету у Београду и једна од најумнијих српских научника и интелектуалаца, цео свој радни и стогодишњи животни век посветила је истраживању и разобличавању завере против Бога и православних народа. Посебан подстрек за професоркино истраживање људског зла и мржње дала јој је трагична судбина српског народа у 20. веку, а посебно страдање и сатирање једанаест њених најближих сродника за време тзв. НДХ-зије на месту највећег ужаса – у логору Јасеновац.
У једној од својих капиталних студија (а може се без претеривања рећи да су све њене књиге капиталне) под насловом „Трилатерална комисија. Светска влада или светска тиранија“ (LDIJ, Нови Сад, 2000) угледна професорка је као узорни истраживач на основу декласификованих записника са седница Трилатералне комисије као изузетно утицајне глобалистичке организације, упозорила на њен основни стратешки циљ: успостављање Новог светског поретка. Предуслов за реализацију овог концепта била је победа Запада у хладном рату. Један од Трилатералиних оснивача и њен главни идеолог, Збигњев Бжежински, нагласио је да се начело преговарања између држава може сматрати застарелим, као и да „дипломатију држава треба заменити дипломатијом корпорација“. Занимљиво је да је у документима организације време до успостављања Новог светског поретка описано као „период транзиције“.
Непосредно пре формалног разарања Совјетског Савеза и СФР Југославије, у Токију је од 21. до 23. априла 1991. године одржана конференција Трилатерале на тему „новог европског идентитета“ после окончања Хладног рата. На овом самиту већина чланова „европског огранка“ Трилатералне комисије определила се за концепт поделе Европе „на римски и византијски део“, односно успостављање старог „културно-цивилизацијског лимеса“ који подразумева строго разграничење римокатоличко–протестантског на Западу и православног света на Истоку Европе. Овај опасни скуп је закључио „да се Европа завршава тамо где почињу православље и ислам“. Процес поделе интересних сфера у постхладноратовској Европи одвијао се управо по закључцима ове трилатералне конференције у Токију, које је нашој јавности представила професорка Смиља Аврамов.
Проф. Аврамов је указивала да се под утицајем ове погубне идеологије глобализма догодио тежак историјски парадокс, а то је феномен „одумирања државе“ који је својевремено проглашен за врхунски марксистички идеал. За разлику од идеолошког оптимизма марксиста који су веру у „одумирање државе“ заснивали на развоју производних снага и одговарајућих производних односа, глобалистичке елите исти циљ остварују на прагматичан начин – кроз поступак дерегулације државних надлежности и препуштање правнонормативне сфере у руке транстериторијалних чинилаца (мултинационалне компаније, невладине организације). Све то овој појави даје изразито недемократско значење и ствара предуслове за успостављење светске тираније на планетарном нивоу.
Оно што нас православне Србе посебно дотиче, јесте тајни споразум који је склопљен још далеке 1976. године између САД-а, Ватикана и СР Немачке, а коме је „кумовала“ Трилатерална комисија. Ево како је проф. Аврамов описала тај споразум:
„Између САД, Ватикана и Немачке склопљен је 1976. године тајни споразум у 11 тачака. Једна од централних теза овог споразума била УНИШТЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА. Православље мора бити избачено из светских комуникација, као религија, јер је то једини хомогенизирајући моменат православних земаља који има политичке димензије, и глобализација уз Православље тешко ће успети. Отуда уништење Православља, али и продор у Православну Цркву и бацање тешких пара да би се придобили поједини руководиоци Православља, и да би се на тај начин уништила срж теологије православне. Јер оно што су констатовали, а што је нама православцима који верујемо у Православље, врло значајно, и што је констатовано на једном од њихових састанака – да је једина теолошка мисао – православна, која се може везивати са цивилним схватањем друштва и са оним што они зову глобализација, уз онај минимум социјалног момента.“ (болдом подебљао Д. М)
Ова открића и упозорења угледне професорке Смиље Аврамов су нам вишеструко драгоцена. Остаје нам да се молимо и верујемо да добри и свемоћни Бог (одувек, досада и надаље) чува Србе и све друге благоверне народе широм Земљиног шара, и да се поуздамо у Савез побожних народа који се, као брана и заштита од Божјег противника и плиме његове глобалистичке мочваре, пред нама управо окупља и ствара. Амин – Боже дај!

Извор: Borbazaistinu.rs

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: