Тајну Милоша Обилића крије древни град

Град Милоша Обилића, казује расинска легенда, налазио се на врху брда изнад села Лаћислед између Александровца и Крушевца. Његове зидине дизале су се до висине од неколико метара све до после Другог светског рата, када су разрушене и однете као грађевински материјал.

Шума и заборав покрили су после тога вис Милошев град, који доминира над раскршћем путева на граници равничарског и брдско-планинског дела средњовековне Жупе Расине. На топографским картама брдо је именовано као Обла чука, а само је становништво Лаћиследа, упорно, као и вековима раније, чувало име Милошев град.

Само једном су 1983. археолози накратко свратили на овај вис. У дневник археолошког извиђања оставили су сведочанство да се на основу површинских налаза види да је још у доба Византије ту био велики утврђени град и да је његов највећи део још очуван под земљом. Овај радни документ је тек недавно откривен и презентован уским научним круговима.

Стручњаци младог Завичајног музеја Жупе с репортерима „Новости“ су кренули трагом предања и штурог извештаја у зимску експедицију на Милошев град, јер је брдо кад набуја зеленило готово непроходно. На врху брега, између оголелог жбуња, указали су се остаци одбрамбеног јарка, дугих бедема и моћних кружних кула великог утврђеног комплекса.

„Околина Александровца, средњовековна Горња жупа, бела је мрља на археолошкој мапи Србије, иако је препуна неистражених локалитета. Ништа мање значајна од археолошких остатака је ризница расинских легенди, међу којима су најбројније оне о Милошу Обилићу, које га представљају као локалног племића. Оне су биле путоказ археолозима који су у Лаћиследу под Милошевим градом открили две средњовековне цркве“, наводи историчар Иван Брборић, директор Завичајног музеја Жупе.

Реч је о племићу блиском кнезу Лазару. Оца су му убили Турци

У музеју сматрају да ископавања у Расини могу да дају нове податке о томе ко је и одакле је био епски јунак Милош Обилић.

„Кад одбацимо митске слојеве приче, несумњиво је да је реч о племићу врло блиском кнезу Лазару, који је столовао у Жупи Расини, па је логично препоставити да је и Обилић био из ових крајева. Он је познавао ратничке вештине, које је одабрано младо племство стицало на двору владара, што несумњиво говори о високородном пореклу. Овдашње легенде говоре да је његов деда био жупан Злегиња, а и данас у Жупи постоји село Злегиња. У селу Велика Врбница је црква не месту где је по предању сахрањен Јован, Милошев отац кога су убили Турци. Историјски, ту се 1418. одиграла велика битка деспота Стефана Лазаревића и султана Мусе“, каже археолог Сања Црнобрња, виши кустос у Завичајном музеју Жупе.

Гроб Милошеве мајке

У Милошев град стиже се из атара Лаћиследа пешачењем уз ток Кобиљског потока који води до локалитета Кобиљак, где је, по легенди, рођен Милош Обилић, зван и Кобилић. Стаза ка митском граду успиње се ка врху брега од Манастирка, дрвене црквице подигнуте на темељима олтара великог храма из средњег века, која је по предању Обилићева задужбина. Поред ње је, окружена лепо уређеним травњаком, масивна камена плоча која по легенди означава гроб Милошеве мајке.

Стрми пут избија право на нижи, људском руком заравњени плато брега с кога пуца видик ка равници у којој лежи Крушевац и брдима која окружују Александровац.

Стазу према врху брега обраслог у густо растиње направили су „дивљи археолози“, који су за собом оставили низ рупа. Овај утабани путељак води до дубоког одбрамбеног јарка, који је јасно видљив упркос вековима ерозије. На његовој горњој ивици, кроз честар с кога је опало лишће, сад се виде дуге гомиле камена покривеног дебелог маховином. Већ овлашно разгртање открило је комадиће кречног малтера, а кроз осушене купине провириле су и сјајне беле стене.

„Малтер доказује да су ово остаци зидова, а лепи комади мермера који се налазе на тлу указују да је овде било луксузних грађевина. Овде се несумњиво налазио значајан град, а да ли је био и Обилићев, могу да открију само ископавања. Како год, ово је још једна потврда да се у расинским легендама налазе значајни путокази наше баштине“, каже Сања Црнобрња.

Палили свеће код светиње

Археолошка ископавања на основу легенде о три цркве које је Обилић подигао под Милошевим градом довела су до значајних открића.

„Пронађени су темељи две цркве управо на култним местима која је народ поштовао као светиње, наизглед без видљивог разлога. На локалитету Манастирак, у шуми крај Кобиљског потока, народ је одувек палио свеће и остављао дарове због предања да је ту била Обилићева задужбина. Темељи цркве су тек доцније ископани, а централно место култа била је масивна камена плоча гроба Милошеве мајке Гроздане. Данашња нова црква у Лаћиследу такође је подигнута поред култног места без икаквог видљивог трага. Археолози су 1972. почели да копају поред храста записа где су мештани долазили на поклоњење и нашли једну од најстаријих цркава моравске школе“, каже Брборић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: