Тако им привилегија (или: о досадашњој касти на власти)

Пише: Проф. др Драган Копривица

Да је Црна Гора контроверзна и најљепша земља на свијету, најбољи доказ је и сигнал божје руке: кише су пале, а проведрило више Горе Црне.

Али није проведрило за побједнике, него првенствено за цијелу земљу, за све оне који желе да ова држава поврати углед у међународним круговима, који желе да се више никад у њу не упире прстом као у ружну оазу шверца, криминала, непотизма, корупције и свих осталих достигнућа досадашњих фолираната у власти.

Глас народа као глас Бога на парламентарним изборима 30. августа пресјекао је амбициозни пројекат режима да од Црне Горе направи до краја приватизован феуд власти и њених миљеника, полтрона, ловаца у мутном, профитера и патриота за паре, а све уз помоћ мафије и полиције.

Дволична политичка мимикрија заснивала се на фаворизовању наочитих, кршних људи, у беспријекорним одијелима, уз проевропску политику на ријечима, уз умивену реторику, који су, истовремено, у пракси, на хиљаду начина безочно пељешили ову малу, а тако велику земљу, која је као Феникс устала из пепела.

Систем дуплих колосјека, лакирање стварности патриотским изјавама из врха досадашње власти, притом уз блаћење владавине права, уз флагрантне примјере корупције, непотизма и харчења земље, коначно се завршава.

Бројни татини синови, који су по Монтенегру бахато отимали локале власницима, и исто тако бројне татине кћери, које су куповале ташнице по јефтиној цијени од свега неколике десетине хиљада еура, очито су изгубили Црну Гору као полигон пљачке, корупције и неконтролисане моћи. По свој прилици, сви они се сад морају лагано мирити са чињеницом да је све то, у духу наслова чувеног филма: „Прохујало са вихором“. И да ће на вјетрометини историје бити одувани приватни власници Монтенегра, јер се Црна Гора враћа себи. На понос и Балкану и цијелом демократском свијету.

Управо зато наша земља данас је и прави политички хит у међународним оквирима. Стиче симпатије на свим меридијанима. Она је дивни траг свјетла на крају тунела тоталитарних режима, а један од њих, огледни, био је зацарио у нашим границама кроз профитирање на независности у приватне сврхе. Црна Гора данас је и нада за све друге поробљене земље да режим може бити смијењен најубојитијим оружјем: обичном хемијском оловком.

Иако се досадашњи режим трудио из све снаге да опет сломи кичму народа, да покупује што више личних карата, као никад досад, да накупује живих људи, као никад досад, да запријети, уцијени… Изгледа да се нико из власти није надао да ће тас на ваги у гласовима представљати можда управо наши честити старци и старице диљем Црне Горе. Који су овог пута рекли својима млађима да их воде на биралишта по цијену живота, жељни да дају свој удио ослобођењу Црне Горе. И дали су га као никад! Па је и њиховим гласовима Црна Гора дошла себи и усправила се. Лично знам примјер и једне старице тешко нарушеног здравља, која није могла доћи чак ни на рођендан свом најдражем унуку, али је наредила да је воде на гласање макар са њега и не дошла. Е на такво родољубље овај режим није рачунао, и ту је пао. За добро Црне Горе. Али, побједа опозиције нека буде срећна свим грађанима ове напаћене земље. Црна Гора се враћа себи, свом поштењу,

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: