„Тако је говорио Маловић“, сакупио Милош Трипуновић

Други пут већ, г. Милош Трипуновић, о коме не знам скоро ништа, кога никад нисам упознао (премда планирамо да се сретнемо сада на Сајму), шаље ми властите мисли, јер их је сакупио и скоро па уреднички посложио, те послао. Хвала, Милоше!

Пазимо…

Велеиздајник је обично један, ријетко у двојини, окружен морем издајника које је сам створио. Увијек је у неком несветом тројству законодавне, извршне и судске власти. Велеиздајник се не рађа, он то постаје. Велеиздајник никад није студент генерације. Паметан или прослави нацију, или га убију, или се – зато што је паметан – повуче на вријеме.

Гласати за доказане зликовце у сакоима с краватама може само неинтелигентан човјек, или ситни шићарџија који се нада радном мјесту, или пак онај који није чуо да је демократија крепала, те хита да по јубиларни стоти пут испадне магарац у очима потомства, ако му га је Бог дао.

Државе су нас напустиле, али ми не смијемо њих.
Кад погрешно скренеш на раскрсници, сви путеви биће погрешни.

Ко шта има, то и показује.

Наши предсједници мјесних заједница, општина, република, зависни, као навијени трубе да им је до Европе вазда, иако Европа заудара колико се распада.

Не напада Запад Русију само да би је распарчао у 17 државоликих дјелова, него зато да би убио Бога у њој.

Србија је честица Русије, као што је Црна Гора честица честице, што Запад и те како зна.

Сваки свога убијмо субашу, симболично. Презримо политичаре јер су, будући слуге окупатора, наши класни и идеолошки непријатељи. Ако их пак не презремо, онда доказујемо да смо зависни и ми, онда нам нема помоћи.

Творац је изузетно издашан када прстопоказује колико је само генијалан као дизајнер.

У колонији демократског типа никаквих промјена не може бити јер се избори одржавају унутар парадигме која једино одговара страном фактору, стварној власти, а не гласачу-грађанину.

Човјек је благо само док је ресурс, а ресурс је док зарађује за режим.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: