„Тако су говорили“ – Законик књаза Данила из 1855: „У овој земљи нема никакве друге народности до једине србске и никакве вјере до једине православне“

У посљедњих 72 годинe вршено је велико прекрајање националне припадности православног народа Црне Горе а посебно, само у далеко драстичнијој форми, у посљедњој деценији.

Тако су се зеленаши, а међу њима и бригадир црногорске војске Крсто Зрнов Поповић, настојали замјеном историјских теза, представити као несрби односно антисрби, иако службена документа из времена књажевине и краљевине Црне Горе показују да су по народности, или национално, били Срби.

Фалсификати, неистинити историјски подаци, прекрајање националног српског идентитета православног народа Црне Горе, траје, појачано од покраденог референдума 2006. године, од кад је посебно потребно створити национ Црногорац, по угледу, на ОЗНУ, која је својим методама, Србе „преводила“ у Црногорце, о чему свједоче бројне публикације тзв. црногорских историчара.

Бјежећи од голготске судбине српског непрестаног, христоликог страдања и трагичног мучеништва, избјегавајући „каме и олује“ наших дана, многа наша браћа су побјегла од своје суштине, уводећи себе и своје потомство у страхоте живота без идентитета и поријекла. А без оног ”јуче” нема ни данас, нити може бити ”сјутра”.

А како бисмо још даље ширили истину, што је и главна мисија портала ИН4С, од данас свим читаоцима поклањамо збирку цитата „Тако су говорили“, бројних знаменитих личности које говоре о имену српском и правој историји Црне Горе.

Цитати су највећим дијелом преузети из књиге Батрића Јовановића „Црногорци о себи“; „Споменица Петра II Петровића – Његоша – Владике Рада 1813–1851–1925“; Владимир Д. Јовићевић, Будимир Алексић „Црногорско питање“.

Прелом је радио Пушица Милојко, а насловну страну Петар Лубарда.

Књаз Данило

У законику књаза Данила из 1855. године стоји у члану 92:

„У овој земљи нема никакве друге народности до
једине србске и никакве вјере до једине православне источне.“

У прокламацији Кучима, 1852, књаз Данило, поред осталог, каже:

„Спомените се, о јуначки народе, старије српскије јунака, како су се они храбро борили, да не робују под турским игом, да им измет не чине, да им тајин не давају, да им путеве не направљају и коње проводају… Немојте, да ова моја врућа препорука код вас погине, јер Србин данас нема никога до Бога и свога брата Србина…“ („Записи“, мај 1931, Цетиње)

У писму књазу Александру Карађорђевићу, априла 1856., књаз Данило захваљује на послатим уџбеницима:

„Дјело ово служи за залог новог и кријепког братског јединства које ће бити основ будуцој нашој свези братског согласја, основ бољој будућој срећи једнородног народа српског. Књаз црногорски носи на скризали својега срца урезано чувство љубави и преданости не само за свој народ, већ за све Српство и за све оно, што се српско и именује…“ („Записи“, 1937., Цетиње)

Ваш ПДФ примјерак можете преузети ОВДЈЕ!

Прочитајте ЈОШ:

„Тако су говорили“ – Из говора и прогласа краља Николе: Српско ће сунце љепше сјати, да свакојега брата Србина боље загрије и освијетли

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: