Тамо далеко, где цвета лимун жут, тамо је српској војсци једини био пут – Тамо далеко
Србија је вјечна, док су јој дјеца вјерна
Текстописац: Ђорђе Маринковић
Композитор: Ђорђе Маринковић
Година: 1916
Тамо далеко, далеко од мора,
тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо далеко, где цвета бели крин,
тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо где тиха путује Морава,
тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо где Тимок поздравља Вељков град,
тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
али сам поносно клиц’о, живела Србија!
Али сам поносно клиц’о, живела Србија!“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tamo daleko, daleko od MORA